У селу Гунцати које се налази у општини Кнић упознали смо младог пољопривредника, Марка Глишовића. Још као дечак знао је да ће пољопривреда бити његов позив. Одувек се његова породица бави сточарством, тачније млечним говедарством, међутим, Марко је заволео овце.
“Одувек смо ми држали овце, али домаће, неумаичене. Онда смо лагано кренули са матичењем. Данас имам 70 оваца, уматичених. Свиђа ми се овчарство, више него краве, мање је посла, а и перспективније ми се чини.” – каже нам Марко.
Крајем прошле године, Марко је подигао нови овчарник. Како каже, уз помоћ осталих чланова породице, успео је да сагради модернији овчарник капацитета до око 160 оваца. Сваки слободан тренутак, којих баш на селу и нема довољно, користио је да ради на овчарнику, а како каже задовољан је крајњим исходом, баш као што су задовољне и његове овце, јер се радио о овчарнику направљеном од природних материјала.
“Димензије овчарника су 30 метраа дужине, са 8 метара ширине. Све је од дрвета, под је од земље, која је по мени боља. Пропуснија је, а на бетону овце оштете вуну. Простора има за 160 оваца, могу машински све да радим.” – прича нам наш домаћин.
У овчарнику има довољно светла и ваздуха, те су амбијентални услови веома добри. А већ при уласку у овчарник примећујемо да су овце много ниже од нас, а за то постоји оправдан разлог, каже нам Марко.
“Ниже су за 70 центиметара због стајњака, како он расте тако се оне подижу.” – додаје Марко.
ИСПАША НЕИЗОСТАВАН ДЕО КАЛКУЛАЦИЈА
Планови нашег домаћина јесу да попуни овај овчарник квалитетним приплодним материјалом. За сада све иде по плану. Како каже са продајом проблема нема, а и тренутна цена је задовољавајућа.
“Цена је око 300-320 динара. Немам проблема, све продам, кланицама, накупцима, иде добро, за сад.” – каже Марко.
Његову рачуницу позитивном чини и то што су му овце већи део године на испаши, и то буквално ту на самој окућници.
“Имам 12 хектара окућнице. Испаша ми је спас. Уз то имам и силажу, сено, детелину, кукуруз. Исхрана је веома важна. Јагњад добро напредују за 2,5 месеца достигну 35-40 килограма.”
Марко је заиста посвећен сточарству и како каже ништа му није тешко, јер то воли. Заправо он веома воли село и у овчарству види перспективу. Има позитиван дух, вредан те му можда фали мало ветра у леђа од стране система, како би све било сигурније и просперитетније. Субвенције му јесу важне, иако је већ два пута одбијен за јагњад.
“Одбили су нас за јагњад, јер је отац са себе на мене пребацио газдинство, те наводно нисам могао добити подстицаје за продату јагњад.” – прича нам Марко.
Али Марко не очајава, на све гледа позитивно, пун је елана и планова, а како каже, још само да се ожени, па ће му све бити још лепше.
Извор: Агросавети – Редакција
