Према проценама стручњака једна породица у Србији може пристојно да живи од два хектара боровнице 2,5. Исто тако може и са три хектара јагода и трешања као и са 3,5 до четири хектара малина. Затим купине, јабуке и крушке на пет хектара, или орах, леску, вишњу, шљиву или брескву на површини од 10 хектара.
“Велике шансе постоје и у гајењу јагодастих воћних врста у пластеницима”, рекао је министар за регионални развој Милан Кркобабић. Он је оценио да се воћарство показало као одличан модел у развоју неразвијених подручја Србије .
Стручњаци препоручују неке културе које је исплативо садити у Србији.
Боровница
По подацима ПКС, повећавање површина под засадима боровнице је константно из године у годину, због цене која се креће од 700 до 800 динара по килограму. Први већи род боровнице очекује се у трећој години. У четвртој се покривају укупни трошкови, а у петој се зарађује. Приноси варијају и крећу се од једне, две, три, пет, 12 тона по хектару, па све и до више од 25 тона по хектару.
“Цена по килограму није мања од 700 динара. Оно што људе одбија су велика улагања у почетку, потребна је противградна мрежа, одличан квалитет воде, припрема земљишта и квалитетан садни материјал. Али са друге стране, са ценом откупа засад сте више него сигурни”, казао је Александар, воћар из околине Лознице.
Трешња
Друга воћна култура која може бити добар бизнис у Србији је трешња. Реч је о огромном потенцијалу који је неискоришћен јер је трешња дефицитарна на европском и светском тржисту. Стручњак за воће Милош Павловић из Центра за расадничарство Шабац, истиче да савремено воћарство захтева новији сортимент.
“Број садница по хектару је од 800 до 1.200. Принос се повећава три до четири пута у односу на трешњу која се сад гаји. Трешње које се код нас гаје имају 4-6 грама, а новије сорте су тежине 10-14 грама и то је огромна разлика. У новим системима узгоја, са новим подлогама из серије Гизела, цена садница је 7-8 евра, тако да у старту треба уложити минимум 6.000 евра. Оптимални принос је 20 тона по хектару, а цена иде од 1,8 до 2 евра”, објашњава Павловић.
Први комерцијални род се може очекивати у трећој години, а пун род од четврте до пете године уз примену свих агро и помотехничких мера. Од четврте године уложена средства се враћају и остварује се добит, рекао је Павловић.
Орах
Улагање у подизање плантаже ораха су око 1.400 евра по хектару, орах доноси добру зараду, лак је за узгој и одржавање, али на приход мора да се сачека неколико година.
“Обично се узимају двогодишње калемљене саднице чија цена је негде око 1.500 динара. Просек је, заправо, од 12 до 15 евра. Дакле, у старту је потребно између 1.100 и 1.400 евра. Систем за заливање није потребан јер орах има јак коренов систем. Производња је веома јефтина јер изискује мали број заштитних прскања и орах није пробирач по питању земљишта. Томе треба додати трошкове садње. Предности је што држава субвенционише ову производњу, а повраћај је 50 одсто на садни материјал”, објашњава стручњак за воће Милош Павловић.
Орах, како каже, даје око четири тоне по хектару, а од приноса остаје 45 до 55 одсто језгра, односно око две тоне. Цене су различите и крећу се од 5 до 10 евра, тако да се може зарадити оптимално годишње око 11.000 евра. Треба имати у виду да су годишњи расходи који подразумевају одржавање и убирање плодова само 16 одсто што је повољно у односу на друго воће, објаснио је Павловић.
Шта треба гајити у ком делу у Србији
У суботичком крају ајбоље успевају јабука и вишња. Фрушкогорски регион је погодан за све воћне врсте али најбоље резултате дају јабука, бресква, трешња и вишња. Подунавски регион је погодан за већину воћних врста, али се највише гаје: јабука, бресква, крушка, трешња и кајсија.
Тимочки регион је веома добар за производњу ораха, леске и вишње. Шумадијски рејон за производњу јабуке, шљиве, малине, купине, јагоде, боровнице, брескве и крушке, сматрају стручњаци. Такође, Краљево, Чачак и Ужице погодан је за шљиву, малину и боровницу. Такође у Лесковцу, Нишу и Прокупљу најбоље резултате дају вишња, јагода крушка и боровница.
Које сорте су најбоље за наша поднебља
Национални тим препоручује рецимо за гајење сорту шљива “чачанску лепотицу”, “чачанску родну”, “стенлеј” и “пожегачу” као најбољу сорту за прераду. “Црвену ранку” као веома погодну за производњу ракија. Што се тиче нових сорти за производњу рајије су “топтејст” и “презента”. Од јабука су предлаже сорту “златни делишес” и “гала” са својим клоновима, “грени смит”, “фуџи”. Међу вишњама препознатљива у Европи као најбоља за прераду је “облачинска”, али треба садити и крупноплодне сорте као што је “шумадинка”. Треба споменути и мађарске сорте “ерди ботермо”, “ерди јубилеум” и “ујфертошка гроздаста”.
Истакнуто је да је дуња “веома перспективна”, а требало би садити “лесковачку” и “врањску” и бугарску сорту “асеница”, “хемис” и “тријумф”. Дати значаја аутохтоној сорти – “крушки караманки”, “виљамовку”, аустралијску сорту “пакамс тријумф” и италијанске “турандот” и “кармен”. Од сорти јагода “клери” је водећа, док су за пластеничку производњу одличне “алба” и “џол”.
Извор: БЛИЦ/БИЗНИС/МОЈ БИЗНИС
