Доста се прича о томе да Србија треба економски да сарађује са свима. Ово је у потпуности тачно, јер ако смо ми браћа, наши новчаници нису.
Међутим, овакав став често прати имплицитно или експлицитно позивање на то да треба више да се окренемо економској сарадњи са Русијом и Кином насупрот сарадњи са Европском унијом.
У највећем броју случајева овај наратив не почива на неким конкретним бројкама, већ само на лепим жељама. Стога овде показујемо географску анализу српског извоза.
Више извозимо у БиХ него у Русију
Главна тржишта на која одлазе српски производи су земље Европске уније, потом земље ЦЕФТА споразума, те на зачељу Руска Федерација. Поред ових већих трговинских партнера, из Србије се извози широм света – чак и у оне земље које тешко можемо да нађемо на карти, али је обим овог извоза значајно скромнији.
Извоз из Србије у хиљадама долара; подаци: Републички завод за статистику
Међутим, у оквиру ових великих трговинских блокова постоје значајне варијације. У случају ЦЕФТА-е извоз је концентрисан у Босну и Херцеговину и Црну Гору, док је извоз у Молдавију готово невидљив са само 13,3 милиона америчких долара.
Извоз у земље ЦЕФТА у хиљадама долара; подаци: РЗС
У случају Европске уније, два најзначајнија тржишта су Немачка и Италија, свако са извозом од преко 2 милијарде долара. Као значајније јављају се још земље из окружења попут Румуније, Бугарске, Мађарске и Хрватске, али су ту и Аустрија и Француска. Најмањи извоз забележен је на Малти, од само 1,3 милиона долара.
Извоз у ЕУ у хиљадама долара; подаци: РЗС
Највише извозимо аутомобиле и опрему за дистрибуцију струје
Ова табела показује групе производа најзаступљеније у извозу. У некима од њих је лако препознати чак и неку одређену компанију – у случају аутомобила: Фијат из Крагујевца, у случају гума: Тигар из Пирота, бакра: ваљаоницу из Севојна итд.
Оваква ситуација значи да постоји велики простор за раст. На пример, компаније које послују у оквиру слободних зона у Србији са око 20.000 запослених остварују скоро 20% укупног извоза из земље.
Не извозимо само производе већ и услуге
Не тргује се само робом, већ и услугама. Иако је трговина у производима и даље значајно важнија него трговина услугама, извоз услуга из Србије рапидно расте, додуше са ниске основице. Укупна вредност извоза услуга у 2017. износила је преко 5,9 милијарди долара.
Извоз услуга у милионима долара; Извор: Народна банка Србије
Најзначајнији удео у услугама чинили су транспорт путника и робе и туризам са по 1,3 милијарде УСД, док је на трећем месту област телекомуникација, компјутерских и информационих услуга са 1 миљардом.
Ово је иначе област која бележи највећи раст међу извозом услуга – компјутерске услуге са 863 милиона долара су по вредности претекле већ три најзаступљеније пољопривредне културе у извозу заједно: кукуруз, дуван и свеже воће.
Са ким треба да тргујемо?
Тргује се, било робом, било услугама, не из љубави или пријатељска, већ из интереса. Долар или евро зарађен извозом у Немачку или Хрватску има исту вредност као онај зарађен извозом у Русију или Кину.
Стога је најбоље да не наручујемо то са ким бисмо да тргујемо, већ да једноставно не сметамо привредницима да се повезују и међусобно сарађују.