Машине су све паметније и то многима утерује страх у кости. У наредне две деценије сваког петог запосленог у Немачкој моћи ће да замени робот или софтвер. Али, да ли то значи да радна места нестају или да се мењају?
“У свим одељењима морамо да се прилагодимо индустрији 4.0 и то захтева флексибилност”, каже Кристијане Шеферс, шефица међународног одељења немачке компаније Штибел.
Они се баве обновљивом енергијом и имају преко три хиљаде запослених.
Шеферс прави дугорочне стратегије:
“Данас већ планирамо нова радна места у нашој компанији за три године”.
За ту сврху се колеге даље школују и на време се обучава одговарајућа радна снага. Реконструкција радног места кроз аутоматизацију?
“Не у Штибелу”, тврди Шеферс и додаје:
“Број наших запослених се није мењао, ми чак отварамо нова радна места”.
Страх од робота
Компанија из Доње Саксоније тако даје добар пример. Јер умрежавање машина и аутомата који сами уче не морају да убијају радна места. Напротив: у индустрији 4.0 запослене у производњи ће роботи растеретити, тако да ће моћи да се посвете новим изазовима. То је бар оптимистична верзија.
Према резултатима студије Аутоматица Тренд-Индеx, седамдесет одсто запослених у Немачкој сматра да техничке функције попут интелигентног управљања уз помоћ гласовне команде представљају олакшање при раду. Шездесет одсто испитаних верује да вештачка интелигенција од робота прави боље асистенте у погонима за производњу.
Велики део запослених не страхује да ће због робота остати без посла: 78 одсто испитаника је уверено да њихове социјалне способности не могу да замене роботи са својим чиповима.
Тај оптимизам не деле сви. Организација за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) претпоставља да ће у Немачкој у наредних петнаест до двадесет година сваког петог радника да замени софтвер или робот. Чак 36 одсто запослених треба да рачуна да ће радна свакодневица значајно да им се промени.
У Немачкој је та квота виша него у Норвешкој, САД или Аустрији. Разлог је што је немачка индустрија тако структурирана да процеси аутоматизације могу боље да се примене. Директорка истраживања ОЕЦД Гленда Квинтини каже да економије са великим индустријама имају већи ризик од аутоматизације. Према резултатима студије, радна места су више на удару у Јапану и Словачкој него у Немачкој.
Одлучујућа улога школовања
Решење конфликта “робот против запослених” би могла да буде њихова сарадња.
Фалк Зенгер, директор технолошког сајма из Минхена, уверен је да роботи уз помоћ вештачке интелигенције могу да постану још стручнији помагачи:
“Машине неће само обављати задатке за које су програмирани. Они би ускоро могли да разумеју питања колега-људи, да одговоре на њих и да реагују на гестикулацију. У следећој фази аутоматизације је циљ предвидети радне кораке, како би се препреке на време уочиле и уклониле са пута”.
Зенгер сматра да кључну улогу имају школовање и даље усавршавање како би запослени одржали корак са брзином радног света 4.0. Већина испитаних радника у области тог усавршавања прижељкује већи ангажман политике, привреде и науке.
Фирма Бош, велики произвођач компоненти за аутомобиле, заједно са Индустријском и трговачком комором Штутгарта, покренула је курс који се зове Стручна снага за индустрију 4.0. Индустријски механичар Булент Чевран је међу првих дванаест апсолвената. Као вођа смене у одељењу за логистику раније је грађевинске елементе морао ручно да бира у складишту. Данас је тај процес аутоматизован. Након завршеног курса сада је у стању сам да ради на умрежавању унутар фабрике.
За време даљег школовања које је обухватило сто часова, упознао се са детаљима о стању технике и преносу података.
“Техничка решења су при том само једна страна медаље”, каже Штефан Асман, шеф пословне јединице Босцх Цоннецтед Индустрy:
“У индустрији 4.0 је другачија ситуација за раднике. Они морају брзо да реагују на проблеме и да пронађу нова, креативна решења”.
Промене и у другим браншама
Дигитална промена не мења само радне услове у индустрији. Иновативна помоћна средства су свеж ветар и за здравство и негу пацијената.
“Растерећење везано за негу пацијената доносе програми за самостално учење и роботи”, сматра Михаел Штефан, директор берлинске софтверске компаније БОС&С у којој је запослено сто људи.
Нјегови програми за планирање, документацију и обрачуне, неговатељима помажу у обављању посла са писањем који захтева много времена.
“Неговатељима тако остаје више времена за пацијента”, каже Штефан.
У његовом одељењу за развој нових технологија тренутно се тестира Пепер – покретни хуманоид са пријатељским изразом лица и екраном пред стомаком који особама оболелим од деменције показује пут, деци пушта едукативне снимке и у болницама ради као рецепционар.
“Техничке могућности непрестано расту”, истиче Штефан.
Роботи ће ускоро моћи да преузму и физички тешке послове као што су подизање и држање пацијаната, што ће значајно олакшати рад неговатеља.
Извор: Нова Економија – https://novaekonomija.rs