Варварин
КрушевацПресс доноси серију разговора са председницима општина у Расинском округу.
Са председником Општине Варварин Војканом Павићем разговарали смо о тренутном стању у овој комуни и плановима за будућност.
Општина Варварин је покренула иницијативу за промену Статута. Какве промене нови акт доноси?
То је била законска обавеза. Постоји предлог како Статут треба да изгледа, ми смо се сагласили са тим, и прошлог понедељка смо на Општинском већу усвојили нацрт. Била је јавна расправа на којој нико ништа није предложио да промени, тако да смо урадили тај предлог Статута и упутили га Министарству за локалну управу и самоуправу да дају сагласност. Ако дају сагласност онда Скупштина може да се изјасни о усвајању Статута да би после могли да приступимо изради Пословника и пратеће документације која је потребна за рад и пословање Општине Варварин.
Војкан Павић, председник Општине Варварин ФОТО: ЦИНК – С. Миленковић
Новина је да се мења број одборника. Биће их 35 уместо садашњих 41. Такође се мења и број већника. Биће 7 плус 2. Наша општина спада у категорију до 50.000 становника. Изборне јединице могу да остану исте, само ће број људи који ће да буде на листама бити смањен, јер ипак смањује се и број становника. Ми сада имамо близу 17.000 становника. Пуно нам младих одлази из општине а сви знамо да је Варварин општина која се бави искључиво пољопривредом.
Који су најургентији проблеми које треба решавати у Општини Варварин у наредних неколико година?
Проблем је водоснабдвање на територији читаве општине. Код Канцеларије за управљање јавним улагањима прошли смо први круг конкурса. Сада се ради студија оправданости за оно што је урађено. Ми се надамо да ћемо да обезбедимо средства јер са нашим средствима не можемо да исфинансирамо седам насељених места у којима је започета водоводна мрежа која се ради већ годинама. Мали је буџет што се тиче тога, тако да смо конкурисали код Канцеларије.
Тих седам насељених места су Доњи Темнић, поморавски део где је вода највише загађена. Овим пројектом обезбеђујемо Град Варварин, затим овај део села поред Мораве. Јуримо да покушамо да наставимо, пошто је још 2010. године потписан уговор са Дирекцијом из Крушевца да ради пројекат за Парцане, Мареново, Залоговац. Ту се стало, нико није предузимао ништа тако да рачунамо да у овој години покренемо иницијативу да се доврши пројектна документација за тај део, а после ћемо да видимо за ова насељена места као што су Пајковац, Доњи Крчин, Карановац. Видећемо да ли ће та мрежа моћи преко Парцана, Маренова и Залоговца да дође и у та насељена места.
Надамо се да ћемо да покријемо територију општине Варварин са водом јер су за нас то велики издаци. Велики проблем је и са канализација. Ми смо успели да добијемо за четири насељена места да радимо пројекте за канализациону мрежу. То је негде око 60 километара дужине а ради нам је једна фирма из Ниша. То је за Обреж, Маскаре, Бачину и Бошњане. Урадили смо пет пројеката за сепараторе за пречишћавање отпадних вода за село Варварин, Варош, Горњи и Доњи Катун и Обреж, само што су нам сада потребна изузетно велика средства. Урадили смо пројектну документацију да бисмо могли да конкуришемо код донатора из Владе Србије и Европске уније.
Инфраструктурни пројекти су кључни за Општину Варварин ФОТО: ЦИНК – С. Миленковић
Проблем су нам и депоније смећа. Покушавамо да покријемо целу територију општине Варварин са изношењем смећа. Расподелили смо контејнере које смо добили од ГИЗ-а, тако да смо целу територију покрили са изношењем смећа јер хоћемо да смањимо број дивљих депонија. На нивоу округа, преко ГИЗ-а, се ради пројекат за регионалну депонију у Срњу. Надам се да ће тај пројекат бити завршен негде до марта. Успели смо да обезбедимо средства да радимо пројекат за санацију депоније која је заједничка за Ћићевац и Варварин а која је поред Велике Мораве. Депонија је велика и ствара велике проблеме. Преко целог лета она испушта гасове и дим тако да морамо да покушамо да урадимо пројекат за санацију те депоније.
Остаје нам и решавање путева на територији општине Варварин. У насељеним местима имамо негде око 40 километара неасфалтираних улица. У прошлој ходини смо афалтирали око 2 километра и 766 метара у Доњем Крчину, Маренову, Варварину, Обрежу, Горњем Катуну и урадили смо реконструкцију у Доњем Катуну. Код Министрства привреде смо конкурисали да градимо пет улица у Бачини, Обрежу, Орашју, Маскаре и општински пут Вратаре – Залоговац у дужини око 200 метара. То је укупна дужина око 2,7 километра. Министарство привреде расписује јавну набавку за избор извођача, наше учешће је 21 милион а вредност тих радова је 35 милиона и нешто.
Када ће бити урађен пут Ћићевац – Варварин који је важана комуникација а у јако лошем је стању?
Имамо споразум са Путевима Србије и са њима смо радили пројекат за пут Варварин-Обреж у дужини од 3,3 километра. Прошле године је требало да се почне са санацијом тог пута али због проблема који су имали Путеви Србије није урађена. Имамо обећање да када почне градјевинска сезона да ћемо кренути са радом. Наша обавеза је да урадимо пројекат за још 6,6 километра да би завршили до краја наше општине, то је пут према Параћину државног А реда. Рачунамо да ће то да се ради и надамо се да ћемо са ћићевачком општином урадити пут Варварин – Ћићевац. Они су заиста заинтересовани за пут али ми смо још више. Рачунамо да ће питање тог пута да се реши сада пошто треба да се ради аутопут Прељина – Појате, тако да треба урадити овај пут како бисмо изашли на аутопут.
Просечна плата у Варварину је убедљиво најнижа у Расинском округу. У Варварину је у протеклој деценији затворено доста индустријских погона а нови се ретко отварају?
Тренутно ради Спарроw. То је фабрика пелета где је био некадашњи ИНОС. Ради и Хладњача Вулић. Поред тога је Агро-мил из Појата купио, преко стечајног поступка, фарму и она тренутно упошљава око 20-ак радника. Све друго је у стечају. Хотел “Плажа” је приватизован и надамо се да ће ускоро почети да ради. Требало би око 1.маја да буде званично отварање хотела као и Турпијаре чији власник има проблем са радном снагом.
Ми имамо индустријску зону која је просторним планом регулисана и можемо да понудимо простор, земљиште и инфраструктуру. Вршили смо преговоре са страним инвеститорима у вези фабрике за прераду воћа и поврћа, што би нама било веома интересантно. ЛЈуди би били опредељени шта ће да саде јер би имали сигурну продају а у извоз би ишли готови производи, попут џемова.
Шта је неопходно да се уради у Општини Варварин да се спречи одлазак младих?
Наша општина тренутно има 16.800 становника. То није по попису већ статистичка процена између два пописа. Нама је потребно да дође једна већа фабрика која би упошљавала бар стотинак младих људи. Тако би сигурно зауставили одлив. Ми покушавамо, радимо на томе, али је потребно да плате буду веће него што су сада ове минималне.
Овогодишњи буџет нам је више од 400 милиона динара, након ребаланса биће вероватно око 500 милиона. Код нас је стипендија 9.000 динара, за породиље 15.000 динара, за новорођену децу, 10.000 по детету једнократна помоћ. Променили смо и Одлуку о социјалној заштити где смо уградили да покушамо да обезбедимо личне пратиоце за децу која су ометена у развоју тако да се надамо да ћемо успети да обезбедимо нека средства и тако обезбедимо личне пратиоце тој деци.
У прошлој години смо добили 10,7 милиона динара за популациону политику.
Поделили смо 20 грантова по 350.000 динара за младе брачне парове да могу самостално да почну да се баве бизнисома. Опремили смо једно одељење за целодневни боравак у школи и опремили смо одељење гинекологије у Дому здравља у Варварину.
Ђака је све мање али радимо и на школама. Ради се реконструкција школе у Орашју где би радови ускоро требало да се приведу крају а од 1.фебруараизвођач радова за реконструкцију школе у Доњем Крчину у року од 90 дантреба да заврши радове.
Ми преселили све ђаке у школу у Залоговцу, а за вртић је обезбеђена једна просторија у Доњем Крчину. На Основној школи “Јован Курсула” овде у Варварину надоградили смо један спрат. Остале су само још неке ситнице да се доврше и тај нови простор ће користити наша деца. Изграђен је и вртић у Обрежу за који су Американци дали средства. Остало је још само да се уради прикључак за струју након чега ће бити уприличено отварање вртића.
У Општини Варварин је већ три године на власти коалиција СНС – СПС. Како оцењујете сарадњу са колаиционим партнером?
Сарадња је веома коректна и надам се ће и надаље да остане тако. Наша коалиција у скупштини има укупно око 30 одборника. У опозицији је десетак одборника, из СПО и пар самосталних. Неколико одборника је у иностранству тако да не присуствују седницама али је 35, 36 одборника редовно што је довољно за квалитетан рад.