Више од 200 хектара земље у селу Тамњаница код Беле Паланке је под лавандом, смиљем, ружама и боровницом, а засаде и дестилерију у којој се праве етерична уља направила је Лјиљана Петровић која је пре 10 година дошла на идеју да оживи село свог деде.
Почеци, присећа се, нису били лаки, јер је требало купити ситне комаде земље од разних власника у укрупнити посед.
Тако је, каже, купила 2.000 парцела од скоро 700 власника.
Када је напавила дестилерију, схватила је да не може сама – зато је почела да доводи људе који ће да производе и прерађују биљке на тлу које има климу сличну медитеранској, у селу између Сићевачке клисуре и Суве планине.
Почела сам да причам својим пријатељима и познаницима и они су купили земљу, неко 5 ха, неко 10, неко 8, неко 20-30 и насадили су биљке. Ја им услужно дестилишем и заједно наступамо на тржишту – прича Петровићева.
Тржиште је, објашњава, жива ствар, па смиље тренутно није на цени, јер су многи на Балкану почели да га производе.
Зато је њена препорука радити више култура, па се преорјентисала на ружу домасцену и камилицу роману, а лаванду је пласирала на француско тржиште.
Захваљујући њој, под брендом Тамњаница еко плантаже сада производи на десетине људи, село оживљава, али му недостаје инфраструкутра.
Упркос томе што је ова произвођачица направила прилазне путеве, урадила велику комасацију, изградила трафо-станицу за своје потребе, копала бунаре, Горазд Цук из Словеније који је почео да ради исти посао на 50 хектара, каже да недостаје много од инфраструктуре.
Од уређивања овог села, додаје, зависиће и будућност његовог развоја. Цук је основао и уметничку колонију, па на његово имање долазе сликари из свих крајева Европе, да стварају инспирисани лепотом овог краја.
Захваљујући Лјиљани Петровић, у Тамњаници је дом пронашла и Јудит Киш Торма, Мађарица пореклом из Војводине, која има седморо деце. Она производи биље и расад за разне врсте цвећа и биљака.
За ово је потребна само љубав, никаква школа не може то да надокнади. Уме да буде и тешко овде, зато није за свакога – говори Јудит Киш Торма.
Иван Станојевић је један од већих произвођача етеричног уља, док је дипломирани машинац Марко Илић почео да производи џемове и слатка, а планира да прави и слану зимницу.
Поклања куће породицама које би да раде са њом
Уместо да тражи раднике, Петровићева је пронашла сараднике.
У селу купује и поклања им куће, како би у Тамњаници живели од свог рада.
Планира да у селу покрене и сточарство, а онда и пређе на туризам. Међутим, за све је потребно време.
Свима се свиђа идеја, није лако ни кооперантима, ја треба да нађем и тржиште, а нисам толико учврстила да би све било сигурно. Сада се појавила велика француска компанија са којом ћемо да потпишемо уговор на 10 година, онда ћу моћи да кажем да је то оно што је сигурно. Све је корак по корак, није мени ових 10 година било лако да дођем до степена, да сви могу да уживају у томе – наводи Лјиљана Петровић.
Иначе, Петровићева је некадашња менаџерка Тошета Проеског, а посао са лековитим биљем почела је 2008. године.
Аутор:V. M. R. Извор:Južne vesti