“Блиц Бизнис” и стручњаци Привредне коморе Србије у оквиру акције #БизнисПротивКороне свакодневно примају питања компанија и запослених. Пред вама су одговори на питања која су нам постављена кроз посебан образац, а који се налази и оквиру овог документа који читате и који континуирано ажурирамо.
Држава је представила пакет мера за подршку привреди и донела пратеће уредбе о њиховој примени.
Уредбу која регулише пореске олакшице и директну новчану помоћ за привреднике можете погледати на овом ЛИНКУ,
Уредбу која регулише подршку за ликвидност погледајте ОВДЕ, а уредбу за утврђивање гарантне шеме на овом ЛИНКУ.
Питање: Послодавац је искористио пакет мера за март, април и мај који це бити исплаћивани у мају за март, јуну за април, јулу за мај. Када почнемо са радом да ли то значи да це јунска плата (која иде од послодавца) бити исплаћена са мајским минималцем од државе?
ОДГОВОР: Члан 11. Уредбе прописује да привредни субјекти у приватном сектору прихватају коришћење фискалних погодности и директних давања прописаних овом уредбом подношењем Обрасца ППП-ПД са означеним датумом плаћања 04. јануар 2021. године.
Привредни субјекти могу да користе фискалне погодности и директна давања прописана овом уредбом:
– за сва три месеца уколико Образац ППП-ПД доставе до краја априла 2020. године,
– за два месеца уколико први пут Образац ППП-ПД доставе до краја маја 2020. године,
– за један месец уколико први пут Образац ППП-ПД доставе до краја јуна 2020.године.
Значи, члан 9. Уредбе дефинише износ средстава која се добијају у мају, јуну и јулу, а не и за који обрачунски период се средства користе. Средства су строго наменска и морају се искористити у месецу у коме су добијена. Најлогичније је да се средства добијена у мају искористе за исплату априлске зараде, у јуну за исплату мајске зараде и у јулу за исплату јунске зараде. Међутим, нема сметњи да се средства добијена у мају искористе и за део мартовске зараде.
Питање: Ако сада одјавим радњу, фризерски салон, а пријавио сам се за минималац, да ли ћу примати минималац и ако нисам у радном односу?
ОДГОВОР: У складу са чланом 3. Уредбе о фискалним погодностима и директним давањима привредним субјектима у приватном сектору и новчаној помоћи грађанима у циљу ублажавања економских последица насталих услед болести Ковид-19 („Сл.гласник РС“ 54/20 ) фискалне погодности и директна давања могу да користе и предузетници, предузетници пољопривредници и предузетници паушалци који су регистровали привремени престанак обављања делатности најраније на дан 15. марта 2020. године.
Значи, ако одјавите радњу губите право на погодности, а ако региструјете привремени престанак обављања делатности имате право на погодности из Уредбе.
Питање: Фирма је исплатила зараду за март почетком априла. Може ли се априлска зарада исплатити у два дела и то: први део до 30.04.2020.г. како би се образац ппп пд могао доставити у року за коришћење мера Владе РС, а други део почетком маја када будемо имали све податке потребне за коначни обрачун зараде за април (радни дани, одсуства, празник, ноћни рад…)? И ако може, да ли се оба пута ставља датум плаћања 04.01.2021?
ОДГОВОР: Члан 2. став 2. Уредбе о фискалним погодностима и директним давањима привредним субјектима у приватном сектору и новчаној помоћи грађанима у циљу ублажавања економских последица насталих услед болести Ковид-19 („Сл.гласник РС“ 54/20 ) прописује да порески обвезник који је извршио исплату зарада за март, може да користи фискалне погодности и директна давања за месеце: април, мај и јун 2020, али не и за март. Тиме, међутим, није оштећен јер у сваком случају добија средства за три месеца.
С обзиром на околност да је извршена исплата зараде за март, треба применити одредбе члана 11. Уредбе који прописује да привредни субјекти у приватном сектору прихватају коришћење фискалних погодности и директних давања прописаних овом уредбом подношењем Обрасца ППП-ПД са означеним датумом плаћања 04. јануар 2021. године.
Привредни субјекти могу да користе фискалне погодности и директна давања прописана овом уредбом:
– за сва три месеца уколико Образац ППП-ПД доставе до краја априла 2020. године,
– за два месеца уколико први пут Образац ППП-ПД доставе до краја маја 2020. године,
– за један месец уколико први пут Образац ППП-ПД доставе до краја јуна 2020.године.
Пореска пријава за април мора бити поднета до 30.04.2020. са обавезом да се на пољу 1.4. искаже датум 04.01.2021, што не подразумева обавезу исплате нето зараде у априлу.
Питање: Попунили смо пореску пријаву за март и ставили датум 04.01.2021. Који датум стављамо кад попуњавамо пријаву за април?
ОДГОВОР: Сматра се да послодавац жели да користи мере уколико поднесе појединачну пореску пријаву о обрачунатим порезима и доприносима (Образац ППП-ПД) за приходе из радног односа и у поЛју 1.4 – датум плаћања унесе датум плаћања 04.01.2021.
Мере су осмишљење као целина. Сходно наведеном, за месеце у којима се преко Обрасца ППП-ПД определите да прихватате мере, плаћање пореза и доприноса ће вам бити аутоматски одложено. Међутим, не постоји сметња да се изврши плаћање обавезе које су одложене и пре рока њиховог доспећа.
Послодавац може да оствари право на директна давања за запослене на одређено и за запослене на неодређено време. Привредни субјекти могу да користе фискалне погодности и директна давања прописана овом уредбом:
– за сва три месеца (март, април и мај) уколико Образац ППП-ПД за март доставе до краја априла 2020. године;
– за два месеца (април и мај) уколико први пут Образац ППП-ПД за април доставе до краја маја 2020. године и
– за један месец (мај) уколико први пут Образац ППП-ПД за мај доставе до краја јуна 2020. године.
Привредни субјекти у приватном сектору који не подносе Образац ППП-ПД, односно који немају запослене и нису предузетници, односно предузетници пољопривредници који су се определили за исплату личне зараде, користе фискалне погодности и директна давања у складу са одредбама ове уредбе.
Питање: Нисам редовно исплаћивао зараде у претходном периоду. Нисам смањивао број радника. Да ли имам сметњу на коришћење државних мера?
ОДГОВОР: То што нисте редовно исплаћивали зараду није сметња и услов да бисте добили погодности. Важно је да нисте смањили број радника за више од 10 одсто.
Питање: Када ће се исплаћивати први минималац , а када преостала два?
ОДГОВОР: Предузетници, микро, мала и средња предузећа могу очекивати месечне исплате у следећим износима:
• од 5. маја 2020. године у износу који се добија као производ броја запослених са пуним радним временом за чије је зараде и накнаде зарада поднео Образац ППП-ПД за обрачунски период март 2020. године и износа основне минималне нето зараде за март 2020. године од 30.022 динара
• у јуну 2020. године у износу који се добија као производ броја запослених са пуним радним временом за чије је зараде и накнаде зарада поднео Образац ППП-ПД за обрачунски период април 2020. године и износа основне минималне нето зараде за март 2020. године;
• у јулу 2020. године у износу који се добија као производ броја запослених са пуним радним временом за чије је зараде и накнаде зарада поднео Образац ППП-ПД за обрачунски период мај 2020. године и износа основне минималне нето зараде за март 2020. године.
Број запослених увећава се и за број запослених са непуним радним временом и то тако што се за сваког запосленог са непуним радним временом укупан број запослених увећава сразмерно уговореном проценту ангажовања запосленог са непуним радним временому односу на пуно радно време, а што се утврђује на основу података из Обрасца ППП-ПД за одговарајући обрачунски период.
Иста правила се примењују и на велика правна лица, с тим да они остварују право на накнаду у висини од 50% основне минималне нето зараде по запосленом коме је најраније 15, марта 2020. године донето решење о прекиду рада из члана 116 и 117. Закона о раду.»
Питање: Због финансијских проблема имам одређена дуговања за порезе и доприносе, а радницима касним и са исплатом једне зараде. Имам ли право на економске мере?
ОДГОВОР: На право за остваривање фискалних погодности нема утицаја ликвидност привредних субјеката, висина зараде које се исплаћује, као ни то да ли је привредни субјект у претходном периоду исплаћивао зараде запосленима и плаћао порез и доприносе.
Питање: Који је рок да се пријавим за коришћење мера?
ОДГОВОР: Привредни субјекти користе фискалне погодности и директна давања прописана овом уредбом
• за сва три месеца уколико одговарајућу пријаву ППП-ПД доставе до краја априла 2020.;
• за два месеца уколико први пут одговарајућу пријаву ППП-ПД доставе до краја маја 2020.;
• за један месец уколико први пут одговарајућу пријаву ППП-ПД доставе до краја јуна 2020.
Питање: Паушалац сам и имам радњу са једним запосленим радником. Да ли обојица добијамо помоћ од три минималне зараде?
ОДГОВОР: Да, осим уколико је је предузетник негде запослен или има статус корисника пензије. У том случају право на директна давања остварује се само за запосленог.
Питање: Да ли одјавом радника који је сам тражио раскид радног односа после 15.03.2020. године послодавац губи право на помоћ државе?
ОДГОВОР: У Уредби је наведено да је оправдан разлог само прекид радног односа на одређено време, а у пракси има случајева када радник без кривице послодавца тражи раскид радног односа.
Послодавац губи право на погодности из Уредбе уколико смањи број запослених за више од 10% у односу на 15.03.2020. године, изузев запослених којима истиче уговор о раду закључен на одређено време. Престанак радног односа запосленог по свим осталим основима урачунава се у наведено ограничење од 10%, укључујући отказ уговора о раду који даје сам запослени. У том случају, постоји отказни рок у коме послодавац може да нађе замену за запосленог који је дао отказ.
Питање: Да ли постоји економска мера која се примењује на запослене који су на боловању?
ОДГОВОР: Послодавац ће остварити право на директна давања за запослене, осим у случају када им се за одређени период у целости из јавних средстава надокнађује износ накнаде зараде, као што је случај са боловањима у трајању од преко 30 дана.
Питање: Да ли сви приватници морају да плате радницима минималац и шта се дешава ако не уплате?
ОДГОВОР: Ненаменско трошење средстава која су уплаћена на наменски рачун представља прекршај за који послодавац може бити кажњен казном у висини од 30% до 70% примљених средстава, а не мање од 500.000 динара за правно лице, односно 100.000 динара за предузетнике. Са друге стране, послодавац који не исплати добијена средства запосленима, биће у обавези да их врати у буџет Републике Србије.
Питање: Да ли власница козметичког салона, који је затворен по препоруци Владе РС има право на помоћ државе у износу три минималне плате, иако се не врши исплата личног дохотка него порезе и доприносе плаћа по основу остварене добити?
ОДГОВОР: Имате право, уколико нисте регистровали прекид обављања делатности пре 15.3.2020. године.
Питање: Како се може одрећи економске помоћи, пошто је у питању паушал са аутоматским отварањем рачуна и уплатом, а због промене начина пословања не одговара ми да толико месеци држим агенцију активном?
ОДГОВОР: У конкретном случају, за лица која аутоматски по Уредби остварују право на директна давања и одлагање плаћања пореза и доприноса, а не желе да остварују ова права није предвиђен посебан начин одрицања од ових права. Међутим, уколико не желе да користе погодности предвиђене Уредбом, средства која су им уплаћена на наменски рачун треба да оставе неискоришћена на том рачуну, а порезе и доприносе свакако треба да уплате пре брисања из регистра без обзира на то да ли се они воде као доспели или недоспели код ПУ.
Питање: Да ли имају право на помоћ предузетници које су ставили своју фирму у стање мировања?
ОДГОВОР: Предузетници могу да користе мере из ове Уредбе ако су регистровали прекид обављања делатности најраније 15.03.2020. године, уколико испуњавају све остале услове прописане Уредбом.
Питање: Да ли занатлије паушалци могу бити корисници мера?
ОДГОВОР: Да. Занатлије се сматрају предузетницима у смислу пореских прописа, могу да остваре право на директна давања и фискалне погодности, уколико испуњавају све услове прописане Уредбом.
ПИтање: Власник сам и једини запослени ( паушалац ) не подносим Образац ППП – ПД, имам рачун само у једној банци. Како сам схватио из свега процитаног слуцајеви као сто је мој це се аутоматски евидентирати и аутоматски це им бити отворен наменски рацун без икаквог предходног пријављивања за помоц од 30 000 динара месецно. Да ли сам у праву ?
ОДГОВОР: Да у праву сте.
Питање: Да ли су предложене мере подршке доступне предузећима који су у државном власништву (оснивач Влада РС) а која се не финансирају из буџета Републике Србије?
ОДГОВОР: Не ако су обухваћени Списком корисника јавних средстава утврђен у складу са Правилником о списку корисника јавних средстава („Службени гласник РС“ бр. 93/19)
Питање: Ја сам власник предузетничке радње. Сви запослени и даље раде, и редовно уплаћујем доприносе и плате и тако цу највероватније и наставити. Имам ли право на помоћ с обзиром на то да сви радимо и даље?
ОДГОВОР: Да, имате право на помоћ из сета економских мера државе. Први сет мера односи се на пореске олакшице, односно одлагање плаћања доспелих пореских обавеза, уз каснију отплату на рате.Други сет мера подразумева direktna davanja preduzećima, кроз исплату три минималне зараде. Трећи сет мера је усмерен на očuvanje likvidnosti privrednih subjekata у условима економске кризе очекиване током и по окончању ванредне ситуације.
Питање: Да ли кредит за ликвидност може да се користити за набавку опреме, основних средстава?
ОДГОВОР: Опрема се не може куповати кредитом за ликвидност, за инвестициона улагања постоје друге врсте кредита које су доступне преко Фонда за развој Републике Србије.
Питање: Колико је меница потребно доставити уз захтев и осталу пратећу документацију за добијање средстава које Фонд даје услед пандемије ЦОВИД-19?
ОДГОВОР: Максималан број меница је 12. Менице се не достављају приликом подношења захтева, већ касније након доношења одлуке о одобрењу кредита, приликом потписивања уговора о кредиту.
Питање: Оснивач сам и директор два привредна друштва, са по 100% учешћа у сваком, која се баве посебним делатностима. Да ли могу поднети захтеве за кредите обе фирме, ради решавања проблема ликвидности?
ОДГОВОР: Можете се јавити са оба привредна друштва али укупан лимит се не може прекорачити. Наравно потребна су и адекватна средства обезбеђења о чему можете прочитити у наредном одговору.
Питање: Шта све може бити средство обезбеђења за кредит за ликвидност?
ОДГОВОР: Средства обезбеђења могу бити различита. Уредбом су дефинисани износи за које се може аплицирати као и врсте средстава обезбеђења у зависности од износа кредита. Уколико не поседујете нека од наведених средстава обезбеђења можете их заменити гаранцијом пословне банке.
Залога на опреми и хипотека могу бити обезбеђења за све износе кредита. Јемство бонитетног привредног субјекта (које није повезано правно лице са подносиоцем захтева за кредит) може бити обезбеђење за све кредите до износа од 25.000.000,00 рсд.
Питање: Да ли се кредит за ликвидност може превремено отплатити и да ли постоје додатни пенали?
ОДГОВОР: Кредит се може превремено отплатити и не постоје пенали.
Питање: Која је процедура за отварање наменског рачуна за уплату минималца. Које су моје обавезе у том смислу као предузетника?
ОДГОВОР: Исплата директних давања привредним субјектима у приватном сектору врши се са посебног наменског рачуна отвореног код Управе за трезор. Привредном субјекту отвара се посебан наменски рачун – исплата директних давања – ЦОВИД-19 код банке у којој привредног субјекта има текући рачун.
Привредни субјекти који имају отворене текуће рачуне код више банака треба да, путем електронских сервиса Пореске управе, доставе податак код које банке ће бити отворен посебан рачун, најкасније до 25. априла 2020. године. Уколико имају рачун у само једној банци, њима ће се по налогу Пореске управе аутоматски отворити наменски рачун у тој банци, што значи да не морају то сами да ураде.
Након што привредници отворе наменски рачун и поднесу пореску пријаву, немају даљих обавеза, јер све остало за њих обавља Пореска управа и Министарство финансија.
Средствима на посебном рачуну располажу лица чији су потписи депоновани ради располагања средствима с текућег рачуна из тог става, односно лица која на основу другог документа имају овлашћење за располагање средствима на том текућем рачуну.
Питање: Да ли је послодавац дужан да уплаћена бесповратна средства проследи запосленима? Јасно је да се средства могу користити само за исплате зараде, али није јасно да ли се средства морају искористити?
ОДГОВОР: Циљ директних давања предвиђених Уредбом је да се послодавцу олакша обезбеђивање средстава за исплату зарада запосленима, односно уколико је то могуће да се запосленима исплате зараде у вишем износу од оног који је уговорен. Уколико послодавац не жели да користи овакве олакшице он нема обавезу да прихвати примену мера.
Такође, уколико послодавац не искористи примљена директна давања за исплату зараде запосленима, након завршетка примене мера у складу са Уредбом, неискоришћени износ средстава биће враћен у буџет. Према нашем мишљењу не постоји ниједан разлог да се примљена средства не искористе за исплате зарада, односно накнада зарада запосленима.
Питање: Власник је и једини запослени у ДОО над којим је покренут унапред планиран процес добровољне ликвидације 20. марта. Планира да уплаћује доприносе за наредна четири месеца колико траје рок који је законом прописан за затварање ДОО. Да ли у овом специфичном случају с обзиром да власник себи уплаћује зараду има право на помоћ државе у види минималца за март, мај и јун?
ОДГОВОР: У описаном случају, може се остварити право на директна давања, али се у том случају морају обрачунати порези и доприноси на исплаћену зараду. Додатно, постоји обавеза да власник остане у радном односу са привредним друштвом чији је власник још 3 месеца након исплате последњег директног давања. Такође, пре регистрације ликвидације мораће да се измире све обавезе привредног друштва у вези плаћања пореза и доприноса, без обзира на то да ли су те обавезе доспеле за плаћање.
Питање: По Уредби о прихватању мера за помоћ предузећима, јасно је да треба да се стави датум на пореској пријави за зараде и доприносе 04.01.2021. да бих се остварило право на одлагање плаћања и уплате минималца. Учињена је грешка и стављен је датум 30.04.2020. Обрачуната је и исплаћена зарада, порези и доприноси за март 01.04.2020. Да је могуће исправити грешку? Како попуњавати пореску пријаву надаље?
ОДГОВОР: С обзиром на то да је погрешно опредељен датум у ППП-ПД која је поднета у вези са исплатом зарада за март 2020. године, као и да су плаћени порези и доприноси на наведену зараду и то све пре ступања на снагу Уредбе, право на директна давања за три месеца можете да остварите уколико до краја априла 2020. године поднесете ППП- ПД пријаву за зараде за април 2020. године.
Питање: Да ли ће се у квоту од 10% запослених, на дан 31.10.2020., урачунавати и број запослених којима је до 31.10. истекао уговор о раду на одређено време?
ОДГОВОР: Привредни субјекат је у обавези да задржи прописани број запослених до истека рока од 3 месеца од последње исплате директних давања. У том року привредни субјекат не може да смањи број запослених за више од 10%, не рачунајући запослене којима у том року истекне рок на који су закључили уговор о раду на одређено време.
Питање: Како се може одрећи економске помоћи, пошто је у питању паушал са аутоматским отварањем рачуна и уплатом, а због промене начина пословања не одговара ми да толико месеци држим агенцију активном?
ОДГОВОР: У конкретном случају, за лица која аутоматски по Уредби остварују право на директна давања и одлагање плаћања пореза и доприноса, а не желе да остварују ова права није предвиђен посебан начин одрицања од ових права.
Међутим, уколико не желе да користе погодности предвиђене Уредбом, средства која су им уплаћена на наменски рачун треба да оставе неискоришћена на том рачуну, а порезе и доприносе свакако треба да уплате пре брисања из регистра без обзира на то да ли се они воде као доспели или недоспели код ПУ.
Питање: Да ли средство обезбеђења за кредит може да буде залога на роби пошто се бавимо трговином или мора искључиво залога на опреми или хипотека на непокретностима?
ОДГОВОР: Залога на роби не може бити средство обезбеђења.
Питање: Да ли сви приватници морају да плате радницима минималац и шта се дешава ако не уплате?
ОДГОВОР: Ненаменско трошење средстава која су уплаћена на наменски рачун представља прекршај за који послодавац може бити кажњен казном у висини од 30% до 70% примљених средстава, а не мање од 500.000 динара за правно лице, односно 100.000 динара за предузетнике. Са друге стране, послодавац који не исплати добијена средства запосленима, биће у обавези да их врати у буџет Републике Србије.
Питање: Да ли се планира померање рока плаћања пореза на имовину за физичка лица за ИИ квартал који доспева 15.05.2020. године?
ОДГОВОР: Не
Питање: Да ли разлика пореза на добит за 2019. годину који доспева на наплату у јуну 2020. године може да се одложи за 2021. годину?
ОДГОВОР: Не може, одлагање се односи само на аконтације пореза на добит за 2020. годину.
Питање: Да ли власница козметичког салона, који је затворен по препоруци Владе РС има право на помоћ државе у износу три минималне плате, иако се не врши исплата личног дохотка него порезе и доприносе плаћа по основу остварене добити?
ОДГОВОР: Имате право, уколико нисте регистровали прекид обављања делатности пре 15.3.2020. године.
Питање: Да ли лице које сада отвори фирму има право на новчану помоћ?
ОДГОВОР: Не. Ово право имају само привредна друштва која су основана пре 15.03.2020. године.
Питање: Да ли одјавом радника који је сам тражио раскид радног односа после 15.03.2020. године послодавац губи право на помоћ државе? У Уредби је наведено да је оправдан разлог само прекид радног односа на одређено време, а у пракси има случајева када радник без кривице послодавца тражи раскид радног односа.
ОДГОВОР: Послодавац губи право на погодности из Уредбе уколико смањи број запослених за више од 10% у односу на 15.03.2020. године, изузев запослених којима истиче уговор о раду закључен на одређено време. Престанак радног односа запосленог по свим осталим основима урачунава се у наведено ограничење од 10%, укључујући отказ уговора о раду који даје сам запослени. У том случају, постоји отказни рок у коме послодавац може да нађе замену за запосленог који је дао отказ.
Питање: У фирми од десетак запослених рад је настављен и током ванредног стања. Да ли ће помоћ државе у виду минималне зараде бити додатак на минималну зараду за коју се ради или ће та помоћ бити за послодавца?
ОДГОВОР: Уредбом није предвиђено у којој висини ће послодавци исплаћивати зараде запосленима. Обавеза послодавца је да искључиво наменски за исплате зарада и накнада зарада потроши средства која ће му бити уплаћена на наменски рачун по основу директних давања.
Питање: Да ли радници за исплату минималца морају да чекају половину маја?
ОДГОВОР: До краја априла се подносе пријаве ППП-ПД и држава ће одмах почетком маја свима који су се пријавили уплатити износ дирекних давања која им припадају у складу са бројем запослених.
Питање: Уколико привредно друштво аплицира за кредит у износу до 10 милиона динара, а нема повезано правно лице, који су неопходни инструменти обезбеђења, осим меница?
ОДГОВОР: До износа од 10.000.000,00 динара, средство обезбеђења може да буде гаранција пословне банке, јемство другог привредног субјекта које није повезано са корисником кредита, ручна залога, хипотека.
Питање: Да ли књиговодствена агенција може да шаље захтеве за своје клијенте и прати процес, уколико клијенти не могу сами. Или сваки захтев мора да буде послат са имејл адресе фирме?
ОДГОВОР: Књиговодствена агенција може послати захтев, али је битно да имејл који је наведен у захтеву буде оперативан у смислу комуникације са клијентом који је поднео захтев.
Питање: Ми смо стара фирма, нисмо пословали годинама али смо ове године (01.03.2020.) покренули ИТ бизнис (програмерске услуге за фирму из САД) и запослили 5 програмера, остварили први приход и прилив из САД. Када смо прочитали услове за кредит, видели смо да је један од услова приход/промет из прошле године (ми га готово нисмо ни имали) али већ сада имамо приход преко 2 милиона динара. Да ли услов да максималан кредит може бити 50% прихода из прошле године може да се примени и на максимално 50% од текућих прихода ове године?
ОДГОВОР: Највиши износ одобреног кредита може бити до 50% остварених пословних прихода по последње предатом финансијском извештају. Приходи из ове године се не могу рачунати јер се износ утврђује на основу предатог завршног рачуна.
Питање: Да ли клијент може да аплицира и у банци и код Фонда за средства, или мора у старту да се определи за једну од те две опције када су у питању гарантни кредити?
ОДГОВОР: Може аплицирати и по једном и по другом програму.
Питање: Ја сам предузетник који је своју делатност започео у августу прошле године. Пошто не могу да имам финансијски извештај за претходне 2 године питање је да ли имам право на подршку/ кредит за ликвидност иако не испуњавам тај услов?
ОДГОВОР: Уредбом која се односи на ликвидност ЦОВИД-19 је све јасно дефинисано, да би по њој конкурисали морате имати два завршна рачуна. Ви, свакако можете конкурисати за Старт уп кредит, кредит за почетнике у коме имате 30-40% бесповратних средстава, а 70-60% је кредит Фонда.
Више о томе можете сазнати на сајту Фонда за развој. У условима за конкурисање, као и у Садржају потребне документације имате све смернице како и шта од дкументације треба да доставите како би могли да конкуришете по овом Програму уколико по њему испуњавате наведене услове.
Питање: Да ли труднице и породиље на боловању имају право на минималац?
ОДГОВОР: За све накнаде зарада које у целости падају на терет државе не исплаћује се минималац. Ово се односи и на породитеље које се налазе на породиљском одсуству . Дакле све док им послодавац плаћа зараду или накнаду зараде на сопствени терет из својих средствана без права на рефундацију (макар и за део месеца), оне имају право на минималац .
Уколико све накнаде падају на терет државе, онда немају право на минималац.
Питање: Шта са радницима који нису били пријављени. Имају ли они право на минималац?
ОДГОВОР: Минималац ће бити уплаћен онима који имају уговор о раду, уговор на одређено или на неодређено време.
Питање: Шта уколико желим да наставим са плаћањем пореза и доприноса на зараде без одлагања?
ОДГОВОР: Ви то можете , али је ипак неопходно да напишете као датум доспећа обавеза 4.1. 2021. Наиме, они ће формално бити одложени, а на ваше уплате ће се гледати као на претплату, тако да нећете имати обавезе да плаћате на рате наредне године.
Питање: Да ли је послодавац дужан да уплаћена бесповратна средства проследи запосленима? Јасно је да се средства могу користити само за исплате зараде, али није јасно да ли се средства морају искористити?
ОДГОВОР: Циљ директних давања предвиђених Уредбом је да се послодавцу олакша обезбеђивање средстава за исплату зарада запосленима, односно уколико је то могуће да се запосленима исплате зараде у вишем износу од оног који је уговорен.
Уколико послодавац не жели да користи овакве олакшице он нема обавезу да прихвати примену мера. Такође, уколико послодавац не искористи примљена директна давања за исплату зараде запосленима, након завршетка примене мера у складу са Уредбом, неискоришћени износ средстава биће враћен у буџет. Према нашем мишљењу не постоји ниједан разлог да се примљена средства не искористе за исплате зарада, односно накнада зарада запосленима.
Питање: На какву подршку могу рачунати пољопривредници?
ОДГОВОР: Они који имају регистрована пољопривередна газдинства и који припадају одређеним групацијама пољопривредника могу да рачунају на две врсте помоћи – новчану помоћ и на кредите. О томе можете више да прочитате на следећим линковима ЛИНК 1 и ЛИНК 2.
Питање: Исплатио сам зараде и накнаде зарада за март. Шта то значи код одлагања плаћања пореских обавеза и исплате минималца, а који се према уредби односе на март?
ОДГОВОР: У случају када је послодавац зараду за март 2020. године исплатио пре ступања на снагу Уредбе, право на одлагања плаћања пореза и доприноса може под прописаним условима остварити за зараде које се исплаћују за април, мај и јун. У овом случају, право на исплату директних давања у висини минималне зараде оствариваће у мају, јуну и јулу.
Износ примљених средстава може да се искористи искључиво за исплате зарада и накнаде зарада запосленима. Уредбом се не опредељује висина зараде коју ће послодавац исплатити запосленом, а на све исплате зараде се порези и доприноси плаћају у складу са правилима која су прописана Законом о порезу на доходак и Закону о доприносима за обавезно социјално осигурање.
Питање: Да ли се у 10 одсто запослених, као максималну границу до које је дозвољено отпуштање радника ради остваривања мера, урачунавају и радници на одређено?
ОДГОВОР: Послодавац има право на одлагање плаћања пореза и доприноса под условом да није смањио број запослених почев од 15.03.2020. године до 10.04.2020. године за више од 10%, не рачунајући запослене који су са правним лицем закључили уговор о раду на одређено време пре 15.03.2020. године који је истекао у периоду од 15.03.2020. године па до 10.04.2020. године.
И поред тога, послодавац може изгубити право на одлагање плаћања пореза и доприноса које је стекао, уколико на последњи дан сваког месеца почев од априла 2020. године закључно са 31. октобром 2020. године смањи број запослених за више од 10% не рачунајући запослене који су са правним лицем закључили уговор о раду на одређено време пре 15.03.2020. године који се завршава у периоду од 15.03.2020. године па до 31. октобра 2020. године.
У случају губитка права на одлагање послодавац је дужан уплати порез и доприносе са припадајућом каматом најкасније у року од пет дана од дана престанка права.
Питање: Да ли се мере односе и на обвезнике који су регистровали прекид обављања делатности и зато имају различиту пословну годину?
ОДГОВОР: Мере се односе и на привредне субјекте који имају пословну годину различиту од календарске. Предузетници могу да користе мере из ове Уредбе ако су регистровали прекид обављања делатности најраније 15.03.2020. године, уколико испуњавају све остале услове прописане Уредбом.
Питање: Да ли сам дужан да на износ бесповратних средстава која ћу проследити запосленима обрачунам порез на зараде и доприносе за обавезно социјално осигурање?
ОДГОВОР: Порези и доприноси на зараде се плаћају по истим правилима без обзира на то да ли се за исплату зараде користе средства која су послодавцу исплаћена на посебан наменски рачун или друга средства.
Питање: Да ли примљена бесповратна средства евидентирам у пословним књигама као приход?
ОДГОВОР: На ова средства се примењују општа правила, тако да се она евидентирају као приход. Међутим, када ова наменска средства искористи да исплати зараду послодавац ће имати и расход у истом износу.
Питање: Да ли могу да се определим само за минималац и да наставим са уплатом пореза на доприносе и зараде?
ОДГОВОР: Попуњавањем пореске пријаве на начин за добијање државне подршке, обе мере се истовремено примењују. Ако желите да платите порезе можете то да урадите, а то ће се рачунати као аконтација за плаћање пореза на доприносе. У том случају нећете имати обавезу да 1. јануара 2021. плаћате заостале обавезе, а имаће могуцност да паралелно са тим корите минималац.
Питање: Да ли се директне мере примењују и на запослене на одређено време, да ли они улазе у укупан број запослених и да ли послодавац треба да откаже уговор о раду на одређено време пре истека рока?
ОДГОВОР: Уговори о раду на одређено и неодређено време имају исти третман за утврђивање износа директне бесповратне помоћи. Наиме, приликом рачунања износа бесповратне помоћи на исти начин се третирају запослени са пуним радним временом, односно непуним радним временом, без обзира да ли је реч о запосленом на одређено или неодређено време.
Питање: Које услове морам да испуним да би добио новчану помоћ и пореске олакшице?
ОДГОВОР: Привредни субјекти у приватном сектору могу да користе фискалне погодности и директна давања из Уредбе под кумулативно испуњеним условима:
– да су пре 15. марта 2020. године основани и регистровани код надлежног органа или организације, односно ако су у наведеном периоду постали обвезници ПДВ;
– да почев од 15. марта па до 10. априла 2020. године дана нису смањивали број запослених за више од 10%.
Приликом провере испуњености услова да број запослених није смањен за више од 10%, у 10% смањења запослених не рачунају се, односно не узимају се у обзир запослена лица са којима је закључен уговор о раду на одређено време пре 15. марта 2020. године за период који се завршава у периоду од 15. марта до 10. априла 2020. године.
Предузетници, предузетници пољопривредници и предузетници паушалци који су регистровали привремени прекид1 обављања делатности најраније на дан 15. марта 2020. године имају право да користе фискалне погодности и директна давања под истим условима као и они који нису регистровали привремени прекид обављања делатности. Другим речима, чињеница да је предузетник, предузетник пољопривредни и предузетник паушалац регистровао прекид обављања делатности код Агенције за привредне регистре нема утицаја на остваривање права на коришћење фискалних погодности и директних давања.
Питање: Да ли се мере односе на удружења и фондације, спортске организације?
ОДГОВОР: Да. Право на коришћење мера имају сви овакви привредни субјекти (укључујући непрофитне организације), али под условом да нису на списку корисника јавних средстава.
Питање: Да ли сам дужан да уплаћена бесповратна средства проследим запосленима?
ОДГОВОР: Да. Послодавац је дужан да средства добијена по основу директних давања искористи искључиво за исплате зарада и накнада зарада запосленима.
Питање: Шта се дешава са људима који су пријављени на привремене и поремене послове? Да ли и они имају праву на новчану накнаду?
ОДГОВОР: Послодавац не може да оствари право на директна давања за лица ангажована по уговору о повременим и привременим пословима.
Питање: Основани смо након 01.01.2019. године. Како се класификујемо? Немамо предат први завршни рачун и да ли имамо право на економске мере државе?
ОДГОВОР: Класификујете се као мало предузеће. Сви привредни субјекти основани након 01.01.2019. године се аутоматски сматрају малим привредним субјектима и они имају право на економски пакет мера.
Питање: Већински удео у власништву у компанији којом руководим је у рукама компаније из Италије. Да ли имам право на исплату дивиденде уколико компанија добије предвиђене економске мере?
ОДГОВОР: Привредни субјекти у приватном сектору који се определе за коришћење фискалних погодности и директних давања из буџета, односно који прихвате пкает мера не могу исплаћивати дивиденде до краја 2020. године. У супротном губе право на коришћење фискалних погодности и директних давања прописаних Уредбом и дужни су да плате све обавезе за које им је одобрено одлагање плаћања и изврше повраћај директних давања, заједно са припадајућом каматом на начин како је то прописано Уредбом за случај губитка права на коришћење мера, о чему информације дајемо у посебном делу овог текста у наставку.
Забрана се не односи на исплату дивиденде у акцијама, односно уделима исплатиоца дивиденде. Са друге стране, субјекти које немају право или се не определе за коришћење пакета мера могу да исплаћују дивиденде у складу са важећим прописима.
Питање: Бавим се адвокатуром. Имам ли право на економску подршку државе?
ОДГОВОР: И адвокати су део пакета подршке с обзиром на то да се мере подршке односе на сва правна лица и предузетнке.
Питање: Ја сам предузетник паушалац, нисам због проблема последња 4 месеца уплаћивао паушал. Да ли имам права да поднесем захтев за најављене кредите за ликвидност ? Да ли је услов да прво уплатим заостала дуговања ?
ОДГОВОР: Право да поднесу захтев за кредит по овом програму, имају предузетници, микро, мали и средњи привредни субјекти разврстани у складу са Законом о рачуноводству, према последње предатим финансијским извештајима и задруге који су регистровани у Агенцији за привредне регистре и другом релевантном регистру, а који доставе званичне редовне финансијске извештаје за претходне две године.
Услов који се односи на финансијске извештаје не примењује се на предузетнике који немају обавезу подношења финансијских извештаја. Кредит се може одобрити и ако је у званичним финансијским извештајима привредног субјекта за једну од последње две године, исказан нето губитак али је остварен пословни добитак.
Услов који морају да испуне подносиоци захтева је да нису у тешкоћама, односно да над њима није покренут стечајни поступак, да се над њима не спроводи поступак за унапред припремљени план реорганизације или да на снази нису мере из унапред припремљеног плана реорганизације (УППР), да се над њиме не спроводи план реорганизације или да на снази нису мере из плана реорганизације, финансијско реструктурирање или поступак ликвидације.
УРЕДБУ КОЈА РЕГУЛИШЕ ДОДЕЛУ КРЕДИТА ЗА ЛИКВИДНОСТ МОЖЕТЕ ПОГЛЕДАТИ НА ОВОМ ЛИНКУ.
Питање: Имам малу трговачку радњу, једног радника и ја као власник. Имам ли право на пореске олакшице и директну новчану помоћ ?
ОДГОВОР: Право на одлагање пореских обавеза и право на директну новчану помоћ немају следећа велика правна лица: банке из члана 2. став 1. Закона о банкама, друштва за осигурање и друштва за реосигурање из члана 3. Закона о осигурању, друштва за управљање добровољним пензијским фондовима ,даваоци финансијског лизинга, као и платне институције и институције електронског новца.
Уредбом из права на помоћ није изузет сектор трговине. Право на директну новчану помоћ у висини од три минималца имате и ви као власник и запослени радник.
Питање: Бавим се угоститељством. Два радника су на плаћеном одсуству. Имам ли право на кредит за ликвидност и у ком износу?
ОДГОВОР: Право на коришење средстава имаће предузетници, задруге, микро, мала и средња предузећа која су у већинском приватном или задружном власништву, уз услов да обављају производну, услужну, трговинску и пољопривредну делатност.
Кредити за одржавање текуће ликвидности и набавку обртних средстава одобраваће се на рок отплате до 36 месеци, на грејс период до дванаест месеци, по каматној стопи од један одсто годишње. Кредити се одобравају и враћају у динарима.
Минимални износ кредита који могу подићи привредна друштва је 1. 000. 000 динара, а предузетници и задруге 200. 000 динара. Максималан износ кредита може бити: за предузетнике и микро правна лица до 10. 000. 000 динара, за мала правна лица до 40. 000. 000 динара и за средња правна лица до 120. 000. 000 динара.
Основни услов за реализацију ових кредита је задржавање броја запослених на дан 16. марта 2020., с тим да се како до подношења захтева тако и у току корићења кредита прихвата одступање од 10 одсто од броја запослених.
У понедељак ће бити објављен и позив Фонда за развој за помоћ привредницима у одржавању ликвидности, а до четвртка биће завршен и правни оквир за гарантну шему за подршку привреди, односно предузетницима, микро, малим и средњим предузећима.
Питање: Имам регистровану фирму у АПР , паушалац сам, В група и једини радник у фирми. Плаћам порезе и доприносе и имам један рачун у банци. Да ли ћу примити минималац и која је процедура?
ОДГОВОР: Да, имате право на минималац. Пошто се одлаже и плаћање пореза и доприноса на зараде и накнаде зарада до 04.01.2021, при попуњавању пореске пријаве, као дан почетка плаћања пореза ставићете тај датум. И то је све што треба да урадите. Самим тим, пријављујете се аутоматски и за новчану помоћ у износу од 30.000 динара.
Сваком привредном субјекту отвара се посебан наменски рачун – исплата директних давања – ЦОВИД-19 код банке у којој привредни субјект има текући рачун.
Исплата ће почети у мају, најкасније до 10. маја и иде у три рате – мај, јун и јул.
Питање: Фирму сам привремено затворио 12. марта. Да ли имам право на државну помоћ?
ОДГОВОР: Привредни субјекти у приватном сектору могу да користе фискалне погодности и директна давања уколико су пре 15. марта 2020. године основани и регистровани код надлежног органа или организације, односно ако су у наведеном периоду постали обвезници ПДВ.
Што се тиче предузетника, предузетника пољопривредника и предузетника паушалаца услов је да су регистровали привремени престанак обављања делатности најраније на дан 15. марта 2020. године.
Питање: Шта морам да урадим да бих се пријавио и добио пореске олакшице и минималац за раднике?
ОДГОВОР: Најједноставније речено, пошто се одлаже плаћање пореза и доприноса на зараде и накнаде зарада до 04.01.2021, при попуњавању пореске пријаве, као дан почетка плаћања пореза ставићете тај датум. И то је све што треба да урадите. Самим тим, пријављујете се аутоматски и за новчану помоћ у износу од 30.000 динара.
Правно лице које се определи да користи фискалне погодности и директна давања подноси практично појединачну пореску пријаву о обрачунатим порезима и доприносима (даље у тексту:Образац ППП-ПД) за приходе из радног односа посебно од Обрасца ППП-ПД за приходе ван радног односа, тако да се на једном Обрасцу ППП- ПД не исказују заједно приходи из радног односа и приходи ван радног односа.
Правно лице које се определи да користи Фискалне погодности и директна давања из ове уредбе у Обрасцу ППП-ПД за приходе из радног односа за обрачунски период – месец за који користи фискалне Погодности и директна давања из ове уредбе у пољу 1.4. – датум плаћања, уноси датум 04. јануар 2021. године.
Доприноси чије плаћање је одложено у складу са овом уредбом, сматрају се плаћеним за сврху остваривања права по основун пензијског и инвалидског осигурања, здравственог осигурања, остваривања права за случај незапослености и остваривања права на финансијску подршку породици са децом.
Питање: Ко све има право на директну новчану помоћ?
ОДГОВОР: Када је реч о уплати бесповратних новчаних средстава из буџета, у износу од око 30.000 динара, на њих имају право: предузетник, предузетник паушалац, предузетник пољопривредник, предузетник друго лице, правна лица која су разврстана као микро, мала и средња. Новчану помоћ може да користи и самостални предузетник који нема запослених.
Предвиђена је и директна помоћ великим предузећима у виду уплате бесповратних новчаних средстава у износу од 50% основне минималне нето зараде за март 2020. године, и то за запослене којима је решењем утврђен прекид рада након увођења ванредног стања. Исплата ће се такође вршити у мају, јуну и јулу, у износу 50% минималне зараде за месец март.
Питање: Да ли постоји могућност да се изгуби право на коришћење мера у току њихове примене? Које су моје обавезе ако прихватим меру директног давања привредним субјектима?
ОДГОВОР: Привредни субјекат губи право на коришћење мера уколико у периоду од 15.03.2020. године, па до истека три месеца након последње исплате директног давања, смањи број запослених за више од 10%, не рачунајући запослене који су закључили уговор о раду на одређено време пре 15.03.2020. за период који се завршава у том временском оквиру.
Питање: Када се очекује почетак исплате?
ОДГОВОР: Исплата ће почети у мају, најкасније до 10. маја и иде у три рате – мај, јун и јул, за све привредне субјекте и мале и велике. Свака фирма за уплату отвориће наменски рачун, укључујући и паушалце.
Питање: Имам кредит код Фонда за развој. Да ли и за те кредите постоји могућност мораторијума на отплату рата?
ОДГОВОР: Фонд за развој Републике Србије одлучио је да свим корисницима кредита Фонда који су у редовној отплати, а којима ануитети доспевају у 2020. години, одобри период мировања доспелих обавеза у периоду до 30. септембра 2020. године, са стањем дуга на дан 31. марта.
Како се наводи у одлуци Фонда, корисницима кредита чији су рачуни блокирани подношењем меница на наплату извршиће се деблокада рачуна повлачењем меница, под условом да је блокада извршена за рате доспеле у 2020. години и то само од стране Фонда.
У периоду мировања неће се вршити принудна наплата потраживања. Редовне и затезне камате, као и сва доспећа, престају да се обрачунавају од 31. марта до 30. септембра ове године. Период мировања односи се како на кредите из средстава Фонда, тако и на кредите по комисионим пословима Фонда из средстава Републике Србије.
Након истека периода мировања Фонд ће по свим кредитима сачинити нови амортизациони план тако што ће ануитете који су мировали до 30. септембра распоредити на преостале рате из постојећег амортизационог плана. Датум последње рате по закљученим уговорима остаје непромењен.
Питање: Пре више од 7 дана сам поднео захтев МУП-у за дозволу кретања у току полицијског цаса за 2 запослена. До сада немам никакав одговор. Како да сазнам било ста о статусу захтева?
ОДГОВОР: Министарство привреде обавестило је привредне субјекте да су дужни да сваком запосленом раднику који радне задатке обавља од 17 до 05 часова, а за које је добијена сагласност да је изузето од примене Наредбе о забрани и ограничењу кретања лица на територији Србије, издају одговарајућу потврду. Форма ове потврде може се преузети на сајту Министарства привреде.
Послодавац који има до 100 запослених у смени која траје у периоду забране кретања потврду издаје на дневном нивоу, док послодавац који има више од 100 запослених у смени која траје у време забране кретања потврду издаје на недељном нивоу, за свако запослено лице за које је добијена сагласност МУП-а да су изузети од примене наведене наредбе. То значи да треба да се обратите Министарству привреде по наведеним упутствима,и да ће они све неопходне радње обавити везано за МУП.
Питање: Бавим се грађевинарством и рачун моје фирме је и блокади. Да ли имам право на помоћ у оквиру економских мера државе?
ОДГОВОР: Сама чињеница да се фирма налази у блокади није разлог за изузимање од примене мера помоћи. Неопходно је свакако да та фирма може да испуни остале услове да добије помоћ, на пример, да не отпушта запослене у периоду ванредног стања.
Како је предвиђено, предложене мере се неће примењивати на субјекте који су: (и) током ванредног стања смањили број запослених за више од 10% (на шта се неће примењивати престанак радног односа оним запосленима, којима је радни однос, у току ванредног стања, престао истеком уговора о раду на одређено време), (ии) привремено прекинула пословање пре проглашења ванредног стања, тј. пре 15. марта 2020. године.
Питање: Радим од куће пуно радно време. Да ли имам право да искористим одмор од прошле године до краја јуна ове године?
ОДГОВОР: Влада је ово питање решила на нивоу препоруке. Свим послодавцима је препоручила да запослени који у току ванредног стања посао обављају од куће искористе преостали део годишњег одмора за 2019. годину у складу са законом, односно до 30. јуна 2020. године.
Препоручено је и да послодавци који у условима ванредног стања нису у могућности да организују процес рада те су запослене упутили на одсуство, предност дају коришћењу годишњих одмора.
Препорука је и да послодавци могу да дозволе коришћење преосталог дела годишњег одмора за 2019. годину, закључно са 31. децембром 2020. за запослене који у току ванредног стања посао обављају редовно, на свом радном месту.
Питање: Какву врсту државне подршке могу да очекују пољопривредници?
ОДГОВОР: Пољопривредници ће имати две врсте мера – директну подршку за текућу ликвидност пољопривредних газдинстава, која ће ићи преко Управе за аграрна плаћања, и то ће бити субвенционисани кредити, који ће бити у већем обиму. Како је званично саопштено биће предвиђена и секторска подршку за оне активности које су биле нарочито изложене у претходних месец дана проблемима на тржишту. То су оне активности везане са сектором угоститељства, попут малих млекара, затим рани повртари повезани са зеленим пијацама итд…
Од регистрованих пољопривредних газдинстава, постоји бар 70.000 оних који су или предузетници или правна лица и они имају права на економске мере као и сва остала правна лица и предузетници.
Питање: Паушалац сам из радног односа. Да ли имам права на исплату минималца од државе или се то односи само на паушалце који нису из радног односа?
ОДГОВОР: У програму економских мера који је недавно представљен није наведено да су паушалци из радног односа, како се наводи у питању, изузети од могућности коришћења мере директне подршке предузетницима. Иначе, наведена мера подршке предвиђена је у износу од три минималне зараде за сваког запосленог, као и у случајевима када је предузетник једини запослени. Минимална месечна зарада тренутно износи нешто више од 30.000 динара.
Питање: Како ће сада изгледати обрачун плате и на шта конкретно могу рачунати послодавци у односу на меру Владе која прописује одлагање плаћања доприноса и пореза на зараде и субвенција државе за минимални лични доходак?
ОДГОВОР: Послодавци ће део плате исплаћивати са свог рачуна, а минималац иде на посебан рачун, као што, примера ради, држава плаћа труднице. У наставку можете да погледате пример.
Питање: Да ли власници малих трговинских радњи имају право на минималац?
ОДГОВОР: Да, имате право на исплату три месечна минималаца. Право на ову меру имају сва мала, микро и средња предузећа. Сама чињеница да долазите из сектора трговине, као и чињеница да се фирма налази у блокади, није разлог за изузимање од примене мера помоћи. Неопходно је свакако да та фирма може да испуни остале услове да добије помоћ, на пример, да не отпушта запослене у периоду ванредног стања.
Како је предвиђено, предложене мере се неће примењивати на субјекте који су: (и) током ванредног стања смањили број запослених за више од 10% (на шта се неће примењивати престанак радног односа оним запосленима, којима је радни однос, у току ванредног стања, престао истеком уговора о раду на одређено време), (ии) привремено прекинула пословање пре проглашења ванредног стања, тј. пре 15. марта 2020. године.
Питање: Зашто се још увек нису озваничили завршни рачуни за привредна друштва у АПР?
ОДГОВОР: Рок за достављање редовних годишњих финансијских извештаја истиче 30. јуна. До краја фебруара се предају извештаји за статистичке потребе државе, који нису предвиђени да се објављују, али на основу којих АПР објављује Годишњи билтен финансијских извештаја, са збирним подацима из тих извештаја.
Обвезници састављања финансијских извештаја имају могућност да заједно са статистичким извештајем, истовремено, поднесу и редовни годишњи финансијски извештај, али то чини део привредника, док остала привредна друштва достављају финансијске извештаје до краја јуна, због природе њиховог пословања.
Без обзира на ванредно стање, обрада извештаја се одвија без застоја, АПР шаље привредницима и осталим правним лицима обавештења о недостацима које уочи у току обраде, привредници имају рокове за отклањање тих недостатака и тај посао се несметано одвија.
Доказ овој тврдњи представља одређени број већ објављених редовних финансијских извештаја доступних на интернет страни АПР-а, који чине обрађене исправне извештаје, али И остали подаци које објављујемо на сајту АПР, где се преко претраживача објављених извештаја може пратити ток пријема и обраде сваког појединачног извештаја.
Питање: Свим радницима сам уплатио зараде за март. Да ли то значи да сада немам право на исплату минималца од стране државе за три месеца, већ само за април и мај?
ОДГОВОР: Директна помоћ за микро, мала и средња предузећа у износу три минималне плате и за велике која износи 50 одсто од минималца може се користити за март, април и мај. У вашем случају, односно за сва предузећа која су исплатила мартовске зараде и даље важи правило следовања минималца за три месеца одосно за април, мај и јун.
Питање: Радим у хотелу по уговору на неодређено. Да ли послодавац има право да ми да решење о неплаћеном одсуству на 60 дана уз напомену да ја то захтевам?
ОДГОВОР: У складу са Закона о раду (члан 78.) послодавац може запосленом да одобри одсуство без наканаде зараде (неплаћено одсуство).
Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања на свом сајту објавило је Објашњење права и обавеза радника и послодаваца у току ванредног стања у коме је поред осталог наведено да “Послодавац у складу са Законом о раду, може запосленом да одобри одсуство без накнаде зараде (неплаћено одсуство). Само на захтев запосленог, послодавац може да одобри право на неплаћено одсуство.”
Објашњење можете видети на линку
Питање: Да ли име зараженог радника од корона вируса у фирми сме да се објављује?
ОДГОВОР: Подаци о личности пацијената заражених коронавирусом не смеју бити јавни. Запослени у компанијама у Србији треба да буду упућени да је “неко од колега заражен”, али не и да знају ко је тачно заражен. Послодавци не смеју да износе податке о зараженима, а битно је да заражени не долазе на посао.
Податке о здравственом стању је дозвољено објављивати, као и број заражених и број смртних случајева, али се мора водити рачуна о чувању приватности. Здравствени радници су у обавези да податке о пацијентима размењују између себе, као и са другим здравственим установама, али да ти подаци не смеју изаћи из оквира те струке.
Питање: Имам закупљен локал који је због актуелне кризе затворен. Да ли закуподавац у таквим околностима има правни основ да ми и даље наплаћује закупнину?
ОДГОВОР: Однос између закупца и закуподавца регулисан је уговором о закупу. У том контексту, у складу са новонасталом ситуацијом, саветујемо вам да са закуподавцем размотрите могућност анекса уговора којим би се уредила тренутна ситуација у складу са реалним могућностима, будућим пословним плановима и што реалнијом пројекцијом пословања у наредном периоду.
На тај начин, уносите извесност у будућу добру сарадњу, јер се и сам закуподавац налази у неповољној ситуацији обзиром на читав низ режијских трошкова и дажбина које има по основу власништва пословног простора.
Питање: Имам пекару, једног запосленог и ја сам власник. Да ли имам право на исплату минималца од државе и ја као власник?
ОДГОВОР: Да, имате право на исплату минималне зараде без обзира на то што сте власник. И паушалци, предузетници, микро, мала и средња предузећа добиће подршку државе у износу три минималне зараде за сваког запосленог. Минимална месечна зарада тренутно износи нешто више од 30.000 динара.
Питање: Да ли су планиране и нове економске мере имајући у виду да је исплата минималца краткорочна и да ће многи бизниси имати дугорочне последице. Ја се бавим производњом компоненти за ауто-индустрију и потпуно смо стали.
ОДГОВОР: Влада Србије ће изаћи са новим мерама помоћи приватном сектору, ако криза изазвана пандемијом коронавируса у Србији буде трајала дуже од три месеца, званично је најављено из Министарства финансија. Најављена је и могућност секторске подршке, појединим привредним гранама које још више могу да буду погођене кризом, ако потраје.
Мере из програма подршке привреди ступиле су на снагу од дана проглашења ванредног стања, 15. марта и односе се на три месеца, што значи да привредници могу поједине мере, попут одлагања плаћања пореза и доприноса, користити и за март.
Питање: Као власник мале предузимачке радње имам заказано суђење за 25. април. Да ли се оно одлаже и колико дуго?
ОДГОВОР: Рокови за подношење тужбе у парничном поступку, приватне тужбе у кривичном поступку, предлога за покретање ванпарничног поступка или поступка извршења и обезбеђења, подношење тужбе у управном спору и подношење уставне жалбе, престају тећи за време ванредног стања проглашеног 15. марта 2020. године.
Рокови за изјављивање правних лекова, правних средстава или за предузимање других процесних радњи у поступцима из члана 1. ове уредбе, такоеђе престају тећи за време ванредног стања проглашеног 15. марта 2020. године.
У кривичном поступку, прекршајном поступку и поступку за привредне преступе, рокови за изјављивање жалби на одлуке којима се поступак окончава, као и за изјављивање ванредних правних лекова, престају исто тако тећи за време ванредног стања проглашеног 15. марта 2020. године.
Владину уредбу која регулише ово питање можете погледати на овом ЛИНКУ.
Питање: Шта подразумева систем зелених коридора у друмском саобраћају, да ли се односи и на Србију и како се планира његово увођење?
ОДГОВОР: Као непосредни одговор на претњу створену ширењем вируса ЦОВИД-19, многе државе чланице ЕУ успоставиле су граничне прелазе ка суседним земљама унутар ЕУ и почеле са применом додатних мера усмерених на контролу посада теретних возила, пре свега у друмском саобраћају.
Како би се омогућио несметан проток робе унутар ЕУ, Европска комисија је 16. 03. објавила документ којим је предложила успостављање система зелених трака/коридора. У допуни предлога објављеним 23. марта у овај систем укључени су и спољни гранични прелази ЦЕФТА региона ка ЕУ. ЦЕФТА је споразум о слободној трговини у којем је Србија чланица заједно са осталим економијама Западног Балкана.
Паралелно са активностима које спроводи ЕУ за убрзање протока робе унутар заједничког тржишта, стални секретаријат Транспортне заједнице и ЦЕФТА секретаријат су израдили детаљан предлог који се тиче праваца и начина функционисања граничних прелаза у ЦЕФТА региону, укључујући Републику Србију. Предлог је начелно прихваћен и надлежни државни органи ЦЕФТА чланица су укључени у техничко усаглашавање како би се што пре отпочело са његовом применом.
По успостављању система зелених трака у ЕУ и ЦЕФТА региону, они ће се спојити у једну мрежу која ће омогућити бржи проток робе унутар ЕУ, као и у региону Западног Балкана (унутар региона али и измедју региона и ЕУ).
Основни елементи које овај систем уводи су: да камиони чекају максимално 15 минута на прелазима обухваћеним системом зелених трака, да су они отворени за транспорт свих производа, да се на њима поступа уједначено по питању додатних мера контроле ка посадама теретних возила и поједностављење процедура по питању документације која прати робу.
Питање: На које све мере могу рачунати предузетници, микро, мала и средња предузећа?
ОДГОВОР: Предузетници, микро, мала и средња предузећа добиће подршку државе у износу три минималне зараде за сваког запосленог. Дакле, тим предузећима ће држава дати нешто више од 90.000 динара директно на рачун, око 750 евра. Минимална месечна зарада тренутно износи нешто више од 30.000 динара.
Такође, привредници могу рачунати и на повољне кредите за ликвидност и обртна средства које ће држава субвенционисати преко Фонда за развој и комерцијалних банака.
Према тренутним правилима о разврставању правних лица, односно важећем Закону о рачуноводству који је на снази од 1. јануара 2020. године, величина предузећа одређује се на основу просечног броја запослених, пословног прихода и вредности укупне активе.
Тако се у микро правна лица разврставају сви предузетници и фирме које не прелазе граничне вредности два од следећих критеријума: просечан број запослених не прелази 10, пословни приход 700.000 евра, а вредност укупне активе 350.000 евра, у динарској противвредности.
У мала правна лица спадају она која прелазе наведене граничне вредности два критеријума, али не прелазе граничне вредности два од следећих критеријума: просечан број запослених је 50, пословни приход 8 милиона евра, а вредност укупне активе 4 милиона евра.
Средња правна лица су она која прелазе вредности два критеријума за мала предузећа, али не прелазе граничне вредности два од следећих критеријума: запошљавају до 250 радника, остварују приход до 40 милиона евра, а вредност укупне активе је 20 милиона евра, у динарској противвредности.
Питање: Бавим се међународним транспортом. Тренутно је потпуно обустављено издавање саобраћајних дозвола од стране Министарства унутрашњих послова (МУП), што ми прави додатне застоје и трошкове јер без тога не могу да пређем границу?
Према информацијама са којима располажемо захтеви за издавање регистрационе налепнице приликом продужетка важења регистрације за теретна возила правних лица и предузетника издају се на техничким прегледима, овлашћеним за издавање регистрационих налепница.
Када је у питању захтев за прву регистрацију, односно захтев за издавање нове саобраћајне дозволе, исти се подноси препорученом пошилјком органу Министарства унутрашњих послова надлежном по месту пребивалишта или седишту власника возила.
Питање: Да ли је тачно да ће зеленим коридорима моћи да се превози само производи који су означени као приоритетни?
ОДГОВОР: Мрежа зелених трака која се успоставља намењена је за све производе, свих тарифних ознака. Циљ је да се успостави бржи проток свих производа. У оквиру система предвиђен је, међутим, посебан режим за такозване хуманитарне производе који ће имати првенство пролаза на граничним прелазима (кварљива роба, лекови, медицинска и заштитна опрема).
ПОСЛЕ ЕКОНОМСКИХ МЕРА ЈЕДНО ПИТАЊЕ ЈЕ ПОСТАЛО БРОЈ 1 МЕЂУ ПРИВРЕДНИЦИМА. О ТОМЕ МОЖЕТЕ ВИШЕ ПРОЧИТАТИ У одвојеној вести..
Питање: Имам регистровану фризерску радњу и као власник и директор сам једини запослени радник. Да ли имам право на државну помоћ односно исплату минималца током три месеца?
ОДГОВОР: Да, имате право на исплату минималне зараде без обзира на то што сте једини запослени. И паушалци, предузетници, микро, мала и средња предузећа добиће подршку државе у износу три минималне зараде за сваког запосленог. Минимална месечна зарада тренутно износи нешто више од 30.000 динара.
Питање: Како је за време ванредног стања регулисано плаћено одсуство?
ОДГОВОР: За време ванредног стања послодавци могу да упућују запослене на плаћено одсуство због смањења обима или прекида рада првих 45 радних дана у текућој години и у том случају довољно је само њихово решење запосленом.
Захтев за сагласност за омогућавање плаћеног одсуства подноси се Министарству тек када послодавац искористи првих 45 радних дана плаћеног одсуства или непосредно пре истека тог периода, ако се процени да ће потреба за упућивањем запослених на плаћено наставити и преко 45 радних дана.
Питање: На колику зараду имају право запослени који су у самоизолацији или карантину?
ОДГОВОР: Најновија препорука Владе је да послодавци својим запосленима који се налазе у самоизолацији, или су оболели од вируса ЦОВИД-19, због непосредног излагања ризику због обављања свог посла, обезбеде право на накнаду зараде у висини од сто одсто.
На сајту Министарства здравља сви грађани могу самостално попунити захтев за издавање потврде о изолацији.
Што се тиче лекара, медицинског особља, војске и полиције они имају право на целу зараду и није реч о препоруци. О томе више можете прочитати у одвојеној вести.
Иначе, по закону, запослени који је у самоизолацији, а коме је надлежни орган издао акт (решење или други акт) о самоизолацији или карантину, имају право на накнаду зараде.
Накнада зараде припада запосленом према Закону о здравственом осигурању, у случају када је запослени привремено спречен за рад због прописане мере обавезне изолације као клицоноше или због појаве заразних болести у његовој околини.
Првих 30 дана одсуства плаћа послодавац, а од 31. дана Републички фонд за здравствено осигурње.
Запослени у самоизолацији или карантину треба да се јаве послодавцу телефоном и да мејлом или неким другим електронским начином комуникације, пошаљу скениран или сликан наведени акт надлежног органа.
Потврду о привременој спречености за рад, као и дознаку за запосленог, може да достави члан породице или сам запослени кад престану разлози због којих исту није могао да достави.
Право на накнаду зараде према Закону о здравственом осигурању, нема осигураник, ако је намерно спречавао оздрављење или ако је злоупотребио право на коришћење одсуствовања са рада због привремене спречености за рад на неки други начин (на пример прекршај самоизолације/карантина).
Накнада зараде, према Закону о здравственом осигурању је просечна зарада коју је осигураник остварио у претходних 12 месеци пре месеца у којем је наступила привремена спреченост за рад, и одређује се у висини 65% од основа за накнаду зараде. Послодавац може исплатити и већи износ накнаде зараде запосленом, уколико се тако уговори колктивним уговором или уговором о раду.
Право на накнаду зараде имају запослени и лица која обављају самосталну делатност, али не и радно ангажовани по основу уговора ван радног односа (осим ако у овом уговору није утврђена и новчана накнада за случај када се не обављју послови за који је закључен уговор).
Питање: Возачима камиона од Словеније преко Хрватске до Србије, за прелазак је, због процедура, потребно и по три дана. Хоће ли то тако да буде током целе актуелне кризе.
ОДГОВОР: Од среде, 2. априла укинута је полицијска пратња камионима у транзиту кроз Србију, што ће омогућити бржи превоз робе до крајњих купаца. Ресорно Министарство је покренуло иницијативу ка Словенији и Хрватској да и они донесу исту меру, како би и грађани Србије, као и других земаља у окружењу, брже добијали робу и намирнице.
Ове мере имају двојаку корист јер ћемо, с једне стране, имати убрзан транзит кроз Србију, а са друге, мање оптерећивање припадника МУП-а због пратње конвоја камиона. Такође, краће задржавање камиона на границама и значајно скраћење укупне дужине путовања важно је и због безбедности у саобраћају, јер су возачи, како кажете, путовали и до три дана кроз Словенију, Хрватску и Србију, кад се рачуна и чекање на граничним прелазима да се формирају конвоји.
Усвојене мере усклађене су са одлукама Европске комисије о олакшању транспорта терета и увођењу посебних мера за то, као што су зелени коридори, односно транзитни коридори који ће максимално бити растерећени заустављања возила.
МИНИСТАРСТВО САОБРАЋАЈА, ГРАЂЕВИНАРСТВА И ИНФРАСТРУКТУРЕ ПОЗВАЛО ЈЕ СВЕ КОМПАНИЈЕ ИЗ ЊЕГОВОГ РЕСОРА ДА СЕ ЈАВЕ ДА ЗАЈЕДНО НАПРАВЕ ПЛАН ОПОРАВКА. Више детаља можете сазнати на овом линку
Питање: Да ли се забрана извоза лекова односи и на амбалажу која се користи у медицинске сврхе?
ОДГОВОР: Одлука о забрани извоза лекова се односи искључиво на лекове, не на амбалажу.
Питање: Како ради царина за време трајања ванредне ситуације у вези са наплатом царинских дажбина?
ОДГОВОР: Управа царина, Сектор за финансијске, инвестиционе и правне послове – Одељење за наплату буџетских прихода наставиће са слањем захтева за наплату из гаранције, царинских рачуна који нису плаћени у законском року од 8 дана, у складу са одредбама члана 82. Царинског закона, као и обрачуном затезне камате у складу са одредбама члана 100. Царинског закона.
Питање: Ја сам предузетник и једини сам запослен у фирми. Имам ли у склопу економских мера право на месечни минималац ?
ОДГОВОР: Да, имате право на исплату минималне зараде без обзира на то што сте једини запослени. Предузетници, микро, мала и средња предузећа добиће подршку државе у износу три минималне зараде за сваког запосленог. Минимална месечна зарада тренутно износи нешто више од 30.000 динара.
Према тренутним правилима о разврставању правних лица, односно важећем Закону о рачуноводству који је на снази од 1. јануара 2020. године, величина предузећа одређује се на основу просечног броја запослених, пословног прихода и вредности укупне активе.
Тако се у микро правна лица разврставају сви предузетници и фирме које не прелазе граничне вредности два од следећих критеријума: просечан број запослених не прелази 10, пословни приход 700.000 евра, а вредност укупне активе 350.000 евра, у динарској противвредности.
У мала правна лица спадају она која прелазе наведене граничне вредности два критеријума, али не прелазе граничне вредности два од следећих критеријума: просечан број запослених је 50, пословни приход 8 милиона евра, а вредност укупне активе 4 милиона евра.
Средња правна лица су она која прелазе вредности два критеријума за мала предузећа, али не прелазе граничне вредности два од следећих критеријума: запошљавају до 250 радника, остварују приход до 40 милиона евра, а вредност укупне активе је 20 милиона евра, у динарској противвредности.
Питање: Да ли се мера одлагања пореза на доходак односи на зараде за март које це бити исплаћене 15-ог априла?
ОДГОВОР: Да, мера ће се односити на исплате зарада које се исплаћују у априлу, а које се односе најраније на зараду за март.
Питање: Да ли и у приватном сектору један запослени родитељ са децом млађом од 12 година има право да не ради, а да је истовремено обавеза послодавца да му исплаћује целу зараду?
ОДГОВОР: На основу Уредбе о организовању рада послодаваца за време ванредног стања, као и на основу мера превенције ширења заразе ЦОВИД–19 вирусом, Министарство државне управе и локалне самоуправе донело је Препоруку за организовање рада у јавним управама и државним институцијама (Препорука).
Препорука се, имајући у виду надлежност Министарства државне управе и локалне самоуправе, пре свега односи на запослене у државним органима, јавним агенцијама, јавним службама и јединицама локалне самоуправе.
Ову препоруку, треба применити и на послодавце у приватном сектору, уколико то дозвољава делатност рада послодавца.
Према Препоруци, „послодавац првенствено треба да има у виду да су нарочито угрожена лица са утврђеним хроничним обољењима и лица старија од 60 година и да посебну заштиту има родитељ детета до 12 година, а нарочито уколико сам врши родитељска права, или је другом родитељу установљена радна обавеза. За наведене запослене неопходно је омогућити рад од куће, и то у складу са планом рада и распоредом који је послодавац, односно руководилац, сам дужан да утврди за сваког запосленогˮ.
Међутим, како наводе у Министарству за рад и социјална питања, у случајевима где се због делатности и природе посла не може организовати рад од куће (и у јавном и у приватном сектору), послодавац је дужан да обезбеди мере заштите и здравља запослених, као и да организује рад у сменама, како би што мањи број запослених и свих других радно ангажованих лица рад обављао истовремено у једној просторији.
Послодавац треба да омогући једном родитељу са дететом испод 12 година, да ради од куће, а уколико је процес рада послодаца такав да је немогуће организивати такав рад, неопходно је да се организује рад у сменама, тако да се распоред рада запосленог родитеља, не поклапа са распоредом рада другог родитеља који такође има радну обавезу.
Питање: Имам производњу за којом је тражња потпуно стала због чега сам морао да смањим број радника. Да ли имам право на државну помоћ из пакета најављених мера?
ОДГОВОР: Према најавама, напред предложене мере се неће примењивати на субјекте који су: (и) током ванредног стања смањили број запослених за више од 10% (на шта се, претпостављамо, неће примењивати престанак радног односа оним запосленима, којима је радни однос, у току ванредног стања, престао истеком уговора о раду на одређено време), (ии) привремено прекинула пословање пре проглашења ванредног стања, тј. пре 15. марта 2020. године.
Питање: Да ли су возачи камиона из иностранства изузети од забране уласка у Републику Србију?
ОДГОВОР: На основу Одлуке о проглашењу болести ЦОВИД -19 изазване вирусом САРС-ЦоВ-2 заразном болешћу, посаде теретних моторних возила приликом обављања међународног превоза у друмском саобраћају, изузимају се од примене мере забране уласка у Републику Србију. У случају транзита исти се ограничава на период не дужи од 12 часова, од момента уласка на територију Републику Србије.
Питање: Да ли постоји могућност одлагања поступака јавних набавки због немогућности доставе понуда?
ОДГОВОР: Управа за јавне набавке је на својој интернет страници објавила обавештење у вези са спровођењем поступака јавних набавки у току ванредног стања. Наиме,уколико наручиоци нису у могућности да у складу са одредбама Закона о јавним набавкама наставе са спровођењем покренутих поступака јавних набавки, указано је на могућност обуставе поступка у складу са чланом 109. став 2.
Ванредно стање се у смислу ове одредбе, може сматрати објективним и доказивим разлогом за обуставу поступка јавне набавке, а који се није могао предвидети у време покретања поступка и који онемогућава да се започети поступак оконча. Обустављени поступци могу поново покренути када се стекну услови неопходни за спровођење поступка јавне набавке.
Пепорука Управе за јавне набавке је да наручиоци, док траје ванредно стање, не покрећу нове поступке јавних набавки, све док се не стекну услови са потпуну примену одредаба Закона.
Управа за јавне набавке указује да наручиоци имају могућност примене члана 131е, у вези са чланом 7. став 1. тачка 3) ЗЈН којим су предвиђене набавке добара, услуга и радова на које се не примењују одредбе ЗЈН.
Обавештавамо вас да је Управа за јавне набавке објавила нови телефонски број за консултације у вези са применом Закона о јавним набавкама. Нови број телефона је 011/20-20-918, а време консултација је од 9 до 15 часова.
Питање: Када треба очекивати реализацију најављене помоћи из државног пакета мера?
ОДГОВОР: Предузетници, мала и средња предузећа, али и велике компаније, могу да рачунају на подршку државе од средине маја, када би требало да добију прву траншу најављене новчане помоћи за исплату зарада запосленима.
Предузетници, паушалци, микро, мала и средња предузећа моћи ће да рачунају на помоћ државе у висини три минималне зараде по раднику, док ће велике компаније добити субвенцију у износу од 50 одсто “минималца”, за раднике који су по закону спречени да раде због околности.
Како је званично најављено, средства ће бити пребачена на посебан рачун предузећа, која ће затим новац распоредити запосленима, а привредници могу очекивати да им држава половином маја уплати прву трећину средстава. Затим после отприлике месец дана следи друга транша, а онда и последња трећина.
Питање: Да ли је предузетник у обавези да и поред донете одлуке о привременом прекиду рада, штампа дневне извештаје на фискалној каси?
ОДГОВОР: Према информацијама објављеним на интернет страници Пореске управе, обавештења о привременом прекиду рада и/или раду од куће обвезници могу слати електронском поштом надлежној филијали Пореске управе у којој је седиште пореског обвезника и у периоду прекида рада нису у обавези да креирају дневне извештаје.
Питање: Имам фотокопирницу и паушалац сам. Поднео сам захтев у АПР за замрзавање рада. Које обавезе да очекујем када је поново активирам?
ОДГОВОР: У складу са најавом мера подршке, Влада Републике Србије ће помоћи свим предузетницима, укључујући и оне који плаћају порез на приходе од самосталне делатности на паушално утврђен приход и то тако што ће Република Србија преузети на себе обавезу исплате минималне зараде у наредна три месеца за све предузетнике, као и за њихове запослене.
У том контексту предлажемо да још једном размотрите да ли је покретање поступка за замрзавање вашег пословања најбоља солуција.
Питање: Имам производњу и због смањеног обима посла раднике сам морао да пошаљем кући. Отказ нећу да им дајем, јер рачунам на опоравак, али ме интересује које су моје обавезе по питању исплате зарада током кризе?
ОДГОВОР: Уколико послодавац има смањен обим посла или је у потпуности прекинуо рад, запослени се могу упутити на тзв „принудни годишњи одморˮ у трајању од 45 радних дана, односно и дуже у складу са Законом.
У наведеном случају запослени имају право на накнаду зараде најмање у висини 60% просечне зараде у претходних 12 месеци, с тим да иста не може бити мања од минималне зараде. Колективним уговором или правилником о раду и уговором о раду, може се утврдити и већи износ накнаде зараде од ове која је утврђена законом.
С друге стране у случају да је рад прекинут због наредбе надлежног државног органа или послодавца због необезбеђивања безбедности и заштите живота и здравља, постоје друга правила.
У том случају, чланом 117. Закона о раду прописано је да висина накнаде зараде за време прекида рада до кога је дошло наредбом Законом о раду није утврђена. Иста се утврђује и исплаћује у висини утврђеној колективним уговором односно правилником о раду и уговором о раду.
Померен рок за подношење годишњих ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА
ЕЛЕКТРОНСКИ И ДО ПОРЕСКЕ УПРАВЕ “Користите сервисе еПорез”
Питање: Како се забрана кретања односи на рад приватне лекарске ординације која обавља патронажни рад, обилазак пацијената (болесних, и тешко покретних), ван радног времена, на целој територији града Београда?
ОДГОВОР: Наредбом о ограничењу и забрани кретања лица на територији РС, која је у примени од 18.03.2020. године, од наведене забране изузети су здравствени радници са лиценцом.
Питање: Како је организован рад сточара/млекара у периоду забране кретања и откуп млека у граду и селима?
ОДГОВОР: Надлежно министарство за пољопривреду као и Привредна комора Србије, објавили су на својим интернет страницама информације о одобрењу кретања пољопривредника са детаљним упутством у вези са истим, као и пратећим обрасцима. Све информације можете видети на линку – linku.
Питање: Имам локал у тржном центру који је због актуелне кризе затворен. Да ли тржни центар у таквим околностима има правни основ да нам и даље наплаћује закупнину?
ОДГОВОР: Однос између закупца и закуподавца регулисан је уговором о закупу. У том контексту, у складу са новонасталом ситуацијом, саветујемо вам да са закуподавцем размотрите могућност анекса уговора којим би се уредила тренутна ситуација у складу са реалним могућностима, будућим пословним плановима и што реалнијом пројекцијом пословања у наредном периоду.
На тај начин, уносите извесност у будућу добру сарадњу, јер се и сам закуподавац налази у неповољној ситуацији обзиром на читав низ режијских трошкова и дажбина које има по основу власништва пословног простора.
Питање: Природа посла моје компаније је таква да сви запослени могу да раде од куће. Да ли они сада имају права на све и исте надокнаде које сам им исплаћивао и када су долазили на посао?
ОДГОВОР: Запослени који у складу са Законом о раду и Уредбом о организовању рада послодавца за време ванредног стања, раде од куће имају право зараду, као и запослени који раде на свом радном месту.
Једина разлика је што запослени који раде од куће, немају право на накнаду трошкова превоза за долазак и одлазак са рада као запослени који долазе у пословне просторије послодавца, као ни на накнаду других трошкова у вези са организацијом рада на овакав начин.
Рад од куће није „плаћено одсуствоˮ већ организација рада у којој запослени своје радне обавезе извршава од куће и за то остварује зараду.
Прве државне мере за помоћ привреди
Пре доношења економског пакета мера, Влада Србије претходно је донела и мере за пореске обвезнике у репрограму. Овде можете погледати УРЕДБУ.
Народна банка Србије такође је донела сет мера које, како смо писали, укључују мораторијум на отплату кредита – мораторијум на отплату кредита за грађане и за привреду. Централна банка је потом донела и мере за помоћ и подупирање ликвидности банкама. О томе више можете сазнати у одвојеној вести..
Мере подршке привреди, чиме смо се у више наврата бавили, донеле су и земље о региону, , а пакете помоћи вредне десетине милијарди евра обезбедиле су и најразвијеније земље света. Како привреди помажу Немачка, Аустрија, Шведска и друге развијене економије можете прочитати ОВДЕ.
Имате ли питања за стручњаке Привредне коморе Србије? Питајте их користећи посебан образац, а ми ћемо вас уз свакодневно ажурирање одговора обавештавати и о владиним одлукама, као и о одлукама ресорних институција.