Министар Кркобабић позива повратнике да улажу у ову грану, циљ да се кроз удруживање годишње достигне производња меда од 12.000 тона.
Процењује се да се у Србији пчеларством бави око 30.000 домаћинстава, али званично је регистровано 15.000 пчелара. У стационарним и селећим пчелињацима широм земље има између 850.000 и милион кошница. Производња меда у Србији варира од 6.000. до 9.500 тона годишње, од чега сортне врсте меда – багремов и сунцокретов чине по трећину, а још једну трећину све друге врсте.
Ови подаци, како кажу у Националном тиму за препород села, показују да има места да се пчеларство шири, а да не мора да буде само хоби, већ и уносна зарада. Заинтересованима за улагање поручују да је производња меда и других пчелињих производа занат који се учи у једној сезони, а да се релативно ниска улагања могу брзо вратити. Пчеларство је, кажу, повољно за оба пола, различите нивое знања, а у њему могу да раде и људи са благим степеном инвалидитета и старији од 50 година.
– Када би се пчеларске задруге удружиле у сложене пчеларске системе, примењујући савремене технологије и виши степен прераде, зарада пчелара била би већа, а пласман меда бржи и једноставнији. У пчеларству постоји велика развојна снага! Извоз меда 2013. године у Србији у вредности од 14 милиона долара био је већи од извоза јунећег меса! Наш циљ требало би да буде подизање производње меда на 12.000 тона годишње – каже министар Кркобабић.
Статистика каже да је у Србији 2018. године произведено око 9.000 тона меда, извезено 2.774 тоне у вредности 12,4 милиона долара. Увезене су 43 тоне меда, за шта је потрошено 266.000 евра. Цена меда у ЕУ варира из године у годину и креће се од пет до седам евра за килограм багремовог меда и 4-4,5 евра за кг ливадског. Наш мед, посебно багремов, купују Немци, Норвежани и Италијани, а све веће интересовање показују Индија, Кина и Јапан.
Добар пример пчеларске задруге је “Мед и воће” у Власотинцу, која је подстицајним средствима пројекта обнове задругарства “500 задруга у 500 села” набавила најсавременију пчеларску опрему. А успешне су и пчеларске задруге у оквиру поменутог пројекта Кабинета за регионални развој: “Би купер”, Мерошина, Девча, “План Б” Баточина, “Хомоље мед” Жагубица, “Заплањска матица” Гаџин Хан…
ИНВЕСТИЦИЈА 5.000 ЕВРА
Четворочлана породица може да се издржава са 200 кошница и две селидбе, уз напомену да сезона у пчеларству траје само шест месеци. Може се очекивати принос од најмање 20 килограма меда по кошници. Од 200 кошница добија се четири тоне меда, чија је вредност око 15.000 евра. Савремене кошнице домаће производње коштају око 6.000, а са пчелињим ројем око 12.000 динара. Неопходна је опрема која кошта око 4000-5000 евра, али траје најмање 20 година – каже проф. Мића Младеновић.
Извор: Србија Данас