Столар из Мијајловаца открио како бира коме ће поклонити све што има, а има много.
Синиша Стевић из села Мајиловац код Великог Градишта деценијама уназад један је од најпознатијих столара у овом делу Србије. Међутим, преко ноћи је постао и најпознатији у Србији када је пре неколико дана објавио да поклања две куће и разрађен бизнис на 540 квадрата – породици коју буде одабрао.
Од недеље, како за Телеграф Бизнис прича Синиша, телефони су му се усијали, кућа му је пуна породица које се смењују на кућном прагу, а он једва да стиже да једе, а камоли да ради.
Подсетимо, овај врсни мајстор одлучио је да поклони све што је за живота стекао, породици која би се доселила да живи са њим. Оно што овај човек има уопште није мало, јер се у његовом дворишту налазе две куће и столарска радионица која се простире на чак 540 квадрата и опремљена је савременим машинама. А за наш портал открива да је припремио услове да се бизнис додатно шири и направи бренд.
– У недељу сам доручковао у 17х, а у понедељак увече у 22 сата, то је био доручак. Не знам на који телефон ћу да се јавим пре, на фиксни или мобилни. Долазе ми по четири – пет породица истовремено у кућу, не знам са ким пре да разговарам – каже нам Синиша.
Како нам је открио у разговору, његови критеријуми су једноставни, али мора да води евиденцију због великог интересовања.
– Тражим породицу, мужа и жену са децом, онда упишем име, место одакле су и број телефона. Када они оду, ако ми дају податак који ми је од поверења, ја пишем плус, ако не, на то не ставим ништа или додам минус да се не бих њима јављао. При крају овог месеца, видећу шта ћу и како ћу – каже нам он и додаје да га је изненадило што се јављају људи са свих страна, из свих крајева, па чак и из Канаде.
Ко ће моћи да преузме бизнис?
На питање ко ће моћи да преузме његов посао, и шта ће квалификовати кандидата, говори:
– Не мора да буде столар, али пожељно је да буде млађи. Тражим некога између 30 и 40 година, који је спреман, способан… То да ли је школован ми није важно. И ја имам само 8 разреда основне школе, а синоћ су ми долазили из Лознице, Београда, људи са факултетом, и изненаде се када виде шта сам направио, какву фирму и шта сам замислио. Не значи ми ничија диплома, битне су ми идеје и шта планира са овим послом – каже нам Синиша.
Признаје да не зна да ли ће радионица постати бренд, али да се толико прочуло за њу, да није стигао да седне од позива.
– Нисам имао жељу да будем богаташ, да возим мерцедес, и имам јахту, већ да мирно водим скроман живот, од моје родбине десет година нико није питао како сам и где сам, живе своје животе. Волео бих искрену, поштену и вредну породицу, која ће да настави посао, да настави производњу – наводи овај вредни мајстор.
Синиша каже да има пројектну документацију из 1997. године за две сале, и идејно решење за трећу халу.
– Када би се све завршило, ту би могла да буде производња под 1.600 квадрата. Постоји ту још много других ствари, бунар, паркети, који би били јединствени, имам машине, али још алат нисам купио јер не знам за кога. Сви који би хтели да дођу, мисле да одмах могу паре, не могу, мора да прође пола године, две године, да се улаже да би могао да зарађује – каже он.
Открива и да је купио две нове њиве. На једној, прича, може да се пакује стругана и резана даска, друга њива може да се користи за паковање облица.
– Када будем одлучио, направићу уговор, и волео бих да одемо у манастир да се потврди да ће бити међусобоноог поштовања и да се посао настави. Ево док причам са вама једни ми одлазе, а друга кола на капију улазе – додаје Синиша.
Извор: Телеграф бизнис