Редовни професор на Пољопривредном факултету Универзитета у Београду.
Рођен је 12. јуна 1949. године у Чачку, отац Милош (1925-2000) и мајка Милена (1928-2003).
Осмогодишњу школу завршио је у селу Прељина (1963), а Гимназију, природно-математички смер, у Чачку (1967).
На Одсеку / Институту за аграрну економију Пољопривредног факултета Универзитета у Београду је дипломирао (1973), магистрирао (1982) и докторирао (1989) из области аграрне економије.
Међународну студентску праксу обавио је на Тимирјазевској пољопривредној академији у Москви (Сельскохозяйственная академия имени К.А. Тимирязева, СССР, 1971; данас: Российский государственный аграрный университет – МСХА имени К.А. Тимирязева).
У току студија био је одборник Просветно-културног већа Скупштине града Београда (1969-1973), председник Интерфакултетског одбора студената пољопривредних факултета и виших пољопривредних школа Југославије (1969-1971), председник Савеза студената Студентског града (1971/72), учесник Међународне студентске радне акције (Весзпрéм, Хунгарy; 1972), координатор Републичког штаба студентских радних бригада (1973), …
Рођен је 12. јуна 1949. године у Чачку, отац Милош (1925-2000) и мајка Милена (1928-2003).
Осмогодишњу школу завршио је у селу Прељина (1963), а Гимназију, природно-математички смер, у Чачку (1967).
На Одсеку / Институту за аграрну економију Пољопривредног факултета Универзитета у Београду је дипломирао (1973), магистрирао (1982) и докторирао (1989) из области аграрне економије.
Међународну студентску праксу обавио је на Тимирјазевској пољопривредној академији у Москви (Сельскохозяйственная академия имени К.А. Тимирязева, СССР, 1971; данас: Российский государственный аграрный университет – МСХА имени К.А. Тимирязева).
У току студија био је одборник Просветно-културног већа Скупштине града Београда (1969-1973), председник Интерфакултетског одбора студената пољопривредних факултета и виших пољопривредних школа Југославије (1969-1971), председник Савеза студената Студентског града (1971/72), учесник Међународне студентске радне акције (Весзпрéм, Хунгарy; 1972), координатор Републичког штаба студентских радних бригада (1973), …
У асистентским звањима обавио је специјализације у: Кметијски инштитут Словеније / Агрицултурал Институте оф Словениа, Лјубљана (1978); Wyдзиаł Наук Економицзнyцх (WНЕ) – Сзкоłа Гłówна Господарстwа Wиејскиего (СГГW) / Фацултy оф Ецономиц Сциенцес оф тхе Wарсаw Университy оф Ливе Сциенцес и Институт Спółдзиелцзy Бадаń / Цооперативе Институте фор Ресеарцх, Wарсаw, Поланд (1980); Агрáргаздасáги Кутатó Интéзет (АКИ) / Ресеарцх Институте оф Агрицултурал Ецономицс, Будапест, Хунгарy (1982) и Инстyтут Економицзно-Споłецзнy, Wyдзиаł Ролницзо-Економицзнy – Униwерсyтет Ролницзy w Кракоwие / Институте оф Ецономиц анд Социал, Фацултy оф Агри-Ецономy – Университy оф Агрицултуре, Црацоw, Поланд (1989).
У периоду 2001-2013. био је члан Већа научних области правно-економских наука Универзитета у Београду, а у периоду 2002-2004. и 2006-2014. шеф Катедре економике пољопривреде и тржишта на Пољопривредном факултету Универзитета у Београду. Пензионисан је 2014. године.
Поред редовног радног односа на Пољопривредном факултету Универзитета у Београду, као хонорарни професор био је ангажован на још два универзитета у Србији (Универзитет у Крагујевцу – Агрономски факултет у Чачку, 1990-1993. и 2001-2011.; и Универзитет Војске Србије – Војна академија, Одсек за логистику, 2002-2015), и на два универзитета у тадашњој СФР Југославији (Универзитет у Сарајеву – Пољопривредни факултет у Сарајеву и Одељењу у Мостару, 1988-1992.; и Свеучилиште у Осијеку – Пољопривредни факултет у Осијеку и Одељењу у Винковцима, 1989-1991).
Од 2008. је специјални саветник за агропривреду у Економском институту у Београду.
Самостално и у сарадњу са другим ауторима објавио је око 300 научних и стручних радова у земљи и иностранству и дао значајан научни допринос мултидисциплинарном развоју пољопривреде, прехрамбене индустрије, задругарства и села (три издања универзитетског уџбеника Економика пољопривреде, четири макроекономска решења призната на националном нивоу, поглавља у 21 монографији, …) и родоночелник је две нове научно-наставне дисциплине на Пољопривредном факултету у Београду: Саветодавство у пољопривреди и руралном развоју и Економика сеоског туризма.
Учествовао је у реализацији шест међународних пројеката (2005-2015; руководилац два пројекта) и 18 националних средњорочних истраживачких пројеката финансираних по конкурсима ресорног министарства за науку (од 1986. године), као и у изради већег броја комерцијалних пројеката и студија које су реализовали: Пољопривредни факултет, Институт за економику пољопривреде, Економски институт, Савез пољопривредних инжењера и техничара Србије, Друштво аграрних економиста Србије, …
Као један од најистакнутијих агроекономиста у Србији био је члан експертских тимова за израду три националне стратегије развоја пољопривреде (СФРЈ – 1982, СРЈ – 1999. и РС – 2014) и руководилац тима за израду Стратегије развоја земљорадничког задругарства у Републици Србији (2012).
Члан редакције националног научног часописа Економика пољопривреде / Ецономицс оф Агрицултуре био је у периоду 2002-2011, а сада је члан редакције (2013-2014) односно члан Издавачког савета националног научног часописа Индустрија / Индустрy у Београду (2015-) и члан Редакционог савета научног часописа Известия (2012-) у Волгограду (Русија).
Рецензирао је 27 и уредио 18 научних публикација.
Одржао је преко 300 предавања у Србији и пет предавања по позиву у иностранству, а стручној и широј јавности у Србији и иностранству препознатљив је и са преко 2.000 ауторских чланака, уводника, интервјуа и изјава у часописима и дневној штампи, бројним наступима у ТВ и радио емисијама о пољопривреди, задругарству и селу, као и панелиста на Копаоник бизнис форуму, Сербиан Ецономиц Суммит, Храна за Европу, Међународном пољопривредном сајму у Новом Саду,…
Члан Одбора за село Српске академије наука и уметности (САНУ) био је у периоду 1990–2014. године, а члан Управног одбора Удружења универзитетских професора и научних радника Србије у периоду 2003-2007. године.
Члан је (1978) и председник (2009-) Савеза пољопривредних инжењера и техничара Србије (СПИТС, правни следбеник Друштва за пољску привреду – основаног 1868. године), оснивач (1992) и председник (2003-) Друштва аграрних економиста Србије (ДАЕС), члан (1990-2015) и редовни члан (2015) Научног друштва економиста Србије (НДЕС), оснивач и председник Задружног покрета (ЗП, 2010-), мембер оф тхе Еуропеан Ассоциатион оф Агрицултурал Ецономистс (ЕААЕ): Вице Пресидент (63рд – Суботица, 1999) анд Пресидент оф тхе Организинг Цоммиттее ЕААЕ Семинар (100тх – Нови Сад, 2007; 135тх – Белграде, 2013; 152нд – Нови Сад, 2016), мембер оф тхе Интернатионал Ассоциатион оф Агрицултурал Ецономистс (ИААЕ) и редовни члан Научног друштва Србије (НДС, 2016).
Члан је (1999-2015) и председник (2015-) Управног одбора Друштва српских домаћина (ДСД), члан Друштва аграрних новинара (ДАН, 2000-), члан (1995-2000) и председник (2001-) Републичке комисије Такмичења села Србије / Сусрета села Србије, …
Добитник је бројних признања, међу којима су два посебно значајна: почасни професор Волгоградског државног аграрног универзитета (2012; ВолГАУ, Руссиа) и Вукова награда – највеће национално признање за изузетан допринос развоју образовања, науке и културе у Србији и свесрпском културном простору.
Аутор је текста Декларације о ГМО коју је прва једногласно усвојила Скупштина града Чачка (30. јануар 2013) а затим и у укупно 136 општина и градова у Србији (Сјеница, 20. децембар 2016) – укључујући и текст Декларације о ГМО коју су предложили Зелени Србије.
У периоду 2001-2013. био је члан Већа научних области правно-економских наука Универзитета у Београду, а у периоду 2002-2004. и 2006-2014. шеф Катедре економике пољопривреде и тржишта на Пољопривредном факултету Универзитета у Београду. Пензионисан је 2014. године.
Поред редовног радног односа на Пољопривредном факултету Универзитета у Београду, као хонорарни професор био је ангажован на још два универзитета у Србији (Универзитет у Крагујевцу – Агрономски факултет у Чачку, 1990-1993. и 2001-2011.; и Универзитет Војске Србије – Војна академија, Одсек за логистику, 2002-2015), и на два универзитета у тадашњој СФР Југославији (Универзитет у Сарајеву – Пољопривредни факултет у Сарајеву и Одељењу у Мостару, 1988-1992.; и Свеучилиште у Осијеку – Пољопривредни факултет у Осијеку и Одељењу у Винковцима, 1989-1991).
Од 2008. је специјални саветник за агропривреду у Економском институту у Београду.
Самостално и у сарадњу са другим ауторима објавио је око 300 научних и стручних радова у земљи и иностранству и дао значајан научни допринос мултидисциплинарном развоју пољопривреде, прехрамбене индустрије, задругарства и села (три издања универзитетског уџбеника Економика пољопривреде, четири макроекономска решења призната на националном нивоу, поглавља у 21 монографији, …) и родоночелник је две нове научно-наставне дисциплине на Пољопривредном факултету у Београду: Саветодавство у пољопривреди и руралном развоју и Економика сеоског туризма.
Учествовао је у реализацији шест међународних пројеката (2005-2015; руководилац два пројекта) и 18 националних средњорочних истраживачких пројеката финансираних по конкурсима ресорног министарства за науку (од 1986. године), као и у изради већег броја комерцијалних пројеката и студија које су реализовали: Пољопривредни факултет, Институт за економику пољопривреде, Економски институт, Савез пољопривредних инжењера и техничара Србије, Друштво аграрних економиста Србије, …
Као један од најистакнутијих агроекономиста у Србији био је члан експертских тимова за израду три националне стратегије развоја пољопривреде (СФРЈ – 1982, СРЈ – 1999. и РС – 2014) и руководилац тима за израду Стратегије развоја земљорадничког задругарства у Републици Србији (2012).
Члан редакције националног научног часописа Економика пољопривреде / Ецономицс оф Агрицултуре био је у периоду 2002-2011, а сада је члан редакције (2013-2014) односно члан Издавачког савета националног научног часописа Индустрија / Индустрy у Београду (2015-) и члан Редакционог савета научног часописа Известия (2012-) у Волгограду (Русија).
Рецензирао је 27 и уредио 18 научних публикација.
Одржао је преко 300 предавања у Србији и пет предавања по позиву у иностранству, а стручној и широј јавности у Србији и иностранству препознатљив је и са преко 2.000 ауторских чланака, уводника, интервјуа и изјава у часописима и дневној штампи, бројним наступима у ТВ и радио емисијама о пољопривреди, задругарству и селу, као и панелиста на Копаоник бизнис форуму, Сербиан Ецономиц Суммит, Храна за Европу, Међународном пољопривредном сајму у Новом Саду,…
Члан Одбора за село Српске академије наука и уметности (САНУ) био је у периоду 1990–2014. године, а члан Управног одбора Удружења универзитетских професора и научних радника Србије у периоду 2003-2007. године.
Члан је (1978) и председник (2009-) Савеза пољопривредних инжењера и техничара Србије (СПИТС, правни следбеник Друштва за пољску привреду – основаног 1868. године), оснивач (1992) и председник (2003-) Друштва аграрних економиста Србије (ДАЕС), члан (1990-2015) и редовни члан (2015) Научног друштва економиста Србије (НДЕС), оснивач и председник Задружног покрета (ЗП, 2010-), мембер оф тхе Еуропеан Ассоциатион оф Агрицултурал Ецономистс (ЕААЕ): Вице Пресидент (63рд – Суботица, 1999) анд Пресидент оф тхе Организинг Цоммиттее ЕААЕ Семинар (100тх – Нови Сад, 2007; 135тх – Белграде, 2013; 152нд – Нови Сад, 2016), мембер оф тхе Интернатионал Ассоциатион оф Агрицултурал Ецономистс (ИААЕ) и редовни члан Научног друштва Србије (НДС, 2016).
Члан је (1999-2015) и председник (2015-) Управног одбора Друштва српских домаћина (ДСД), члан Друштва аграрних новинара (ДАН, 2000-), члан (1995-2000) и председник (2001-) Републичке комисије Такмичења села Србије / Сусрета села Србије, …
Добитник је бројних признања, међу којима су два посебно значајна: почасни професор Волгоградског државног аграрног универзитета (2012; ВолГАУ, Руссиа) и Вукова награда – највеће национално признање за изузетан допринос развоју образовања, науке и културе у Србији и свесрпском културном простору.
Аутор је текста Декларације о ГМО коју је прва једногласно усвојила Скупштина града Чачка (30. јануар 2013) а затим и у укупно 136 општина и градова у Србији (Сјеница, 20. децембар 2016) – укључујући и текст Декларације о ГМО коју су предложили Зелени Србије.