Сестре Максић покренуле сопствени посао на селу

Фото: прицесадусом.цом/Гљиве и биље

Сестре Максић покренуле сопствени посао на селу: Праве кафу од жира, кечап од глога, слатко од гљива
Биљке за чајеве су још као деца научиле да препознају, беру и складиште, најћешће по бакином рецепту

Породици Максић знање из природе по правилу се увек наслеђивало од родитеља и надограђивало сваке сезоне. Први производ који су три сестре Весна (27), Драгана (25) и Андријана (21) научиле да праве још као девојчице су сушени вргањи. То није чудно с обзиром на то да се продајом тих гљива у њиховој породици баве три генерације.

Биљке за чајеве су још као деца научиле да препознају, беру и складиште, најћешће по бакином рецепту. Данас, како кажу за Приче са душом, где највише прате британске произвођаче, који имају необичне рецепте.

Ове три сестре су одрасле у селу које се зове Шумата Трница, а налази се на југоистоку Србије, на самој граници са Македонијом.

Тамо постоји само једна кућа и осим њихове породице нема других становника.

Трговиште им је на двадесетак километара, најближи већи град им је Врање, али ни то, како кажу, није тако близу.

До тамо је потребно око 90 минута вожње аутомобилом, будући да до првог асфалта од њихове куће има 10 километара.

  • Тренутно у понуди имамо највише врста чајева. Кад је сезона, буде их и више од 20. Све беремо на нашој Широкој планини. Тамо увек волимо да одемо.
  • Продајемо и више врста сушених гљива, а правимо кафу од жира, мед, кечап од глога, песто од сремуша, слатко од гљива, капи од реиши гљиве…
  • Надамо се да ћемо ове године проширити понуду за још који производ – прича Весна за Приче са душом.

Сировине за производе набављају у планини, где им је кућа, односно у споменутом селу, Шуматој Трници.

Када је реч о броју врста гљива које познају, то је око 40 врста.

  • Највише се купују кафа од жира и мед. Мада, доста су нам тражили и сушене вргање, али је прошла година била слаба па смо релативно брзо остале без њих.
  • Што се тиче печурака најважније је брати само оне које са сигурношћу познајете. За све остале, ако желите да сазнате која врста је у питању, немојте брати велике количине. Уберите једну.
  • Обраћајте пажњу на све детаље: на боју, облик, уздужни пресек, избочења и удубљења на шеширу, промену боје при пресеку, мирис…
  • Увек се консултујте са стручним лицем или, још боље, са више њих, како бисте дошли до тачне идентификације – појаснила је Весна.

О основним врстама научиле су од родитеља, баке и деке, а данас знање надограђују на турама са гљиварским друштвима, уче од других травара и гљивара на терену, као и из књига.

Као мале највише су јеле вргањ и лисичарку, мада су волеле и кнегињу пржену са јајима.

Прва асоцијација на детињство у селу је много посла. Кажу да су у Шуматој Трници њихове ливаде, шуме, њихова мала кућа, преци и успомене.

Оне су деца њихових родитеља, деца дивљине и љубави према природи.

  • Наши дека и бака су се бавили пољопривредом и сточарством, па смо сваке године много радили да спремимо храну за стоку за зимски период. Поред тога, брале смо шљиве за ракију, садиле много кромпира, скупљале сено. Наравно, и гљиве кад им је била сезона.
  • У том периоду нам је било понекад жао што лети не можемо да идемо на реку са другарима, али тек сад видимо колико је то било битно за нас – сећају се сестре Максић.

У селу за стално живе само још њихови стриц и стрина, а оне су оквирно пола године тамо: цело лето, сваки викенд и сваки распуст.

  • Не идемо увек све заједно будући да имамо и своје послове ван села, па се уклапамо кад која може. Имамо регистровано пољопривредно газдинство под којим тренутно и продајемо наше производе.

Мама Гордана има 52 године и живи у Новом селу, на десетак километара од Шумате Трнице, и ради у тамошњој основној школи.

Најмлађа ћерка Андријана (21) живи на релацији Ново Село – Ниш и студира на Природно-математичком факултету у Нишу. Како је на онлајн настави, већину времена проводи у селу са мајком.

Бизнис.телеграф/агро

Ocena

Поделите овај пост

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Донација

Уплате можете извршити на рачун удружења са сврхом уплате донација за пројекат.

Прималац: Центар за размену знања у земљи и иностранству, Димитрија Туцовића 54 Београд
Сврха уплате: Донација за пројекат…
Жиро рачун: 205-0070800049367-43