Извор: Политика, Драгољуб Стевановић
Када помислимо на образоване младе људе, обично нам прво падне на памет да ће кад дипломирају – да емигрирају. Али, не мора увек да буде тако. Има и другачијих примера, да су се иноватори опробали у националном такмичењу које им је помогло да као млади научници постану и – предузетници.
Тим „Занус” из Ваљева такође је један од учесника Такмичења за најбољу технолошку иновацију које организује београдски Технолошко-металуршки факултет. У области продукцијске роботике они су изумели производ који управља камерама у телевизијском студију. Овај и остали високотехнолошки изуми Ваљеваца заинтересовали су чак и Јапанце, који се сматрају пионирима роботике. Поред Јапана интересују се и фирме из Сједињених Држава, па су почеле и прве испоруке у правцу ове две земље.
Заљубљеници у технологију
Директор „Зануса” Марко Танасковић каже да фирма има десетак запослених и да ће се број радника повећавати. Потребни су им заљубљеници у технологију који имају амбиције и желе да се усавршавају и напредују, али и обични радници.
Танасковић је после усавршавања из техничких наука у Швајцарској одлучио да се врати у Србију пре пет година.
– Добро је што сам тако одлучио, овде је клима јако добра последњих година за високотехнолошко предузетништво. За разлику од Швајцарске, овде је све јефтиније, не треба много новца да се почне са стартап предузећима. Тамо је све много скупље, од пословног простора па надаље. Охрабрује и што је од пре четири-пет година почела боља системска подршка државе за технолошко предузетништво. Добијају се олакшице за порезе и доприносе, такође и подстицаје, а то је све јако добро за нас – каже Танасковић.
Правећи паралелу између Србије и Швајцарске, он каже да у иностранству влада култ предузетништва. На Западу су предузетници, посебно из области високе технологије – прави хероји. Имају велики друштвени углед, а држава им помаже стварајући повољно пословно окружење и пословну инфраструктуру. Код нас се многи још плаше оваквих изазова, радије бирају велике системе или државна предузећа, плашећи се ризика. У Србији се на приватнике још гледа негативно, као на некога ко израбљује раднике, каже Танасковић.
На поменутом такмичењу за најбољу технолошку иновацију тим „Сома” из Крушевца освојио је прву награду. За изум биоразградиви стиропор, који има способност да се разлаже на органско ђубриво и обогаћујући земљиште хранљивим материјама.
– Почели смо с производњом фармацеутских гљива, развили смо и програме суплемената од гљива, па смо стигли и до биоразградивог стиропора који има ширу примену – каже Никола Станојевић.
Код нас је теже што немамо развијену културу иновација, а одликује нас и ниска толеранција на неуспехе. Тешко подносимо чињеницу да у високој технологији само мали проценат проналазака постигне успех на тржишту.
Подаци с којима нас упознаје др Драган Повреновић, професор ТМФ-а и координатор националног Такмичења за високотехнолошке иновације, говоре да је у протеклих 17 година основано више од 85 нових предузећа. Кроз цео систем прошло је 9.005 учесника, у оквиру 2.950 тимова, а коначни пословни модел припремио је 1.161 тим. До сада је распоређен укупни наградни фонд од 99.500.000 динара.
– Наше високошколске институције и институти постижу доста добре резултате у сфери иновативности, али проблем је што између њих и привредних субјеката, не постоји довољна и адекватна повезаност. Многи проналасци остају само на нивоу права интелектуалне својине, али никада не доживе своју индустријску примену и комерцијализацију. Зато Такмичење за најбољу технолошку иновацију има циљ да иноваторе да науче како да своје изуме комерцијализују – каже др Гордана Кокеза, професор београдског ТМФ-а.
Пут ка успеху
Гордана Кокеза
Др Кокеза учествује у националном такмичењу од његовог почетка. Као члан неколико тимова који су освајали висока места и као члан жирија наглашава да је сваки такмичар научио да мисли на један нови начин и да иноваторство сагледава много реалније.
– Ово такмичење помаже предузетницима да савладају значење одређених економских категорија и сагледају могуће тржишне перспективе својих проналазака. Такође омогућују да ураде пословни план и пословни модел, да истраже тржиште, сагледају ризик улагања и процене своје место у целој тој слици. Не побеђују увек најбоље иновације, већ најбоље представљене, као што на тржишту највећу тражњу немају најбољи производи, већ они које тржиште највише тражи – закључује саговорница „Магазина”.
Рок за пријаве до 5. маја
– Такмичење за најбољу технолошку иновацију сваке године одвија се по већ устаљеном моделу. Постоје две основне категорије, иновативне идеје. Рок за пријаву иновативних идеја је био до средине марта, а рок за реализоване изуме траје до 5. маја. Од маја па до 22. децембра одвија се непрекидна обука, али и самостални рад учесника, како би након финалног оцењивања били проглашени најбољи такмичари – каже професор др Драган Повреновић.
Вишегодишњи пројекат
Такмичење за најбољу технолошку иновацију у Србији,непрекидно се одржава почев од 2005. године, а од 2007. укључени су и иноватори из Републике Српске.
Партнери у организацији су и Привредна комора Србије, Иновациони фонд, Завод за интелектуалну својину и РТС, као и сви други медији који желе да помогну да се информација о такмичењу што више прошири.
Српски тест на антитела
– Четири тима су по избијању пандемије прошле године, врло брзо своје стечено искуство, употребила у креирању нове заштитне маске. Маске су прављене са специфичним ваздушним каналима за дезинфекцију, у рекордном року. Направљен је и домаћи респиратор, а као круна ми имамо сопствене тестове за детекцију антитела – каже др Драган Повреновић.
Изум Марије Гњатовић, која је предводила тим „Инепа”, јесте тест који већ има широку примену у детектовању броја антитела на вирус корона. До сада је урађено око четрдесет хиљада ових тестова у Србији, а за сада је у плану проширење и на афричко тржиште.
