Узгој товних бикова и свиња
Узгој товних бикова и свиња Породица Томић из Табанаца развија производњу засновану на три повезане гране – ратарству, товном говедарству и свињарству. На око 20 хектара производе кукуруз, пшеницу, јечам, луцерку и тритикале, чиме обезбеђују већину хране за своју стоку. Такав приступ смањује трошкове и повећава стабилност производње.
На газдинству се тренутно налази од 26 до 28 товних јунади, углавном сименталске расе. За тов бирају ову расу јер је лако доступна и добро прилагођена локалним условима. Поред говедарства развијају и свињарство. Држе неколико крмача раса хемпшир, дурок и пиетрен, а најчешће продају прасад јер се тај вид производње показао као најисплативији.
Последњих година улагали су у механизацију и изградњу нових објеката. Куповина два нова трактора омогућила је брже извођење пољских радова, док су нови товни објекти створили услове за постепено повећање броја грла. План је да се капацитет прошири на око педесет товних јунади.
Највећи проблем данас није продаја већ набавка телади. Због смањења броја музних крава у региону све је теже обезбедити квалитетна грла за тов. Истовремено расту цене семена, хербицида и другог репроматеријала, што повећава укупне трошкове производње.
Ипак, газдинство има више важних предности. Производња сточне хране на сопственим њивама, сигурни купци товне јунади и добро организован породични рад обезбеђују стабилно пословање. Редовно користе општинске субвенције, док су државне подстицаје искористили за набавку механизације.
Пример породице Томић показује да се постепеним улагањима, добром организацијом и повезивањем ратарства са сточарством може изградити одржив производни модел који има простор за даљи развој.
Стручна размена
СТРУЧНА ОЦЕНА
Газдинство породице Томић представља интегрисан модел у коме ратарство директно подржава товно говедарство и свињарство производњом кабасте и концентроване сточне хране. Та повезаност значајно смањује зависност од тржишта сточне хране и повећава економску стабилност производње. Одрживост модела заснива се на породичном раду, постепеним инвестицијама у механизацију и континуираном проширењу производних капацитета.
Главно уско грло није пласман већ набавка квалитетне телади. Смањење броја музних крава у региону отежава обезбеђивање сименталских грла за тов, што директно ограничава даљи раст производње. Истовремено, поскупљење семена, хербицида и осталог репроматеријала повећава производне трошкове.
Кључни фактори успеха су сопствена производња хране за стоку, добро организован породични рад и сигуран пласман товне јунади. Важну улогу имају и инвестиције у механизацију које су повећале ефикасност рада и смањиле временске губитке током жетве и припреме сточне хране.
Тржишни ризици су зависност од цене телади, репроматеријала и кретања цена живе стоке. Производња је мање изложена ризику пласмана јер постоје стални купци. Модел је преносив на друга газдинства која располажу довољним земљиштем за производњу сточне хране, породичном радном снагом и могућношћу постепеног ширења смештајних капацитета без прекомерног задуживања.