- Небојша Цинцовић
- Миодраг Татаревић
- проф. др Бојан Зечевић
- проф. др Драгослав Словић
- Зоран Ненадовић
- Центар за размену знања Београд
- office@razmenaznanja.rs
- 065/55-70-100
| A | |
| Никола Алексић – правник , Београд | |
| Б | |
| Дарко Батинић, мс еколошког инжењерства, Зрењанин, Милан Благојевић – дипл. инж. геодезије, Алибунар, Београд, Марија Бошкић – дипл. менаџер у туризму, Вршац, Александар Бркић – графички дизајнер, Ириг, | |
| В | |
| Ненад Вељковић, произвођач, Прокупље, Мирко Влчек, пољопривредник, Бачка Паланка | |
| Г | |
| Славко Грубор – дипл. економиста спец. за ел. пословање, Београд, Стефан Гицић – оптичар, Београд, Светислав Грујић – привредник, Београд, Милица Гогић – спец.педагог, Београд, | |
| Д | |
| Зорица Добривојевић – апитерапеут и произвођач органских препарата, Ваљево, Владимир Дрча – лаборант, Београд, Александар Дринић- геодета, Београд, | |
| Ђ | |
| проф.др Драгомир Ђорђевић – доктор економских наука, Суботица, Миодраг Ђукановић, адвокат, Цетиње, Данило Ђунић – правник, Београд, Душанка Ђукић, дип.инг.пољопривреде, Зрењанин, Катарина Ђурић – стр.инжењер геодезије, Александровац, Дејан Ђукић – технолог, Ковачица | |
| E | |
| мс Стефан Елез – дипл. инж. организационих наука, Момчило Ергић, предузетник, Београд | |
| Ж | |
| Ирина Жарковић – стр. инж. геодезије, Београд, | |
| З | |
| проф. др Бојан Зечевић – др. економских наука, Београд, Раде Залад, спортски тренер, Панчево, проф. др Гордана Залад – филолог, Београд | |
| И | |
| Проф др. Никола Ивановић. физичар, Андријевица, Стефан Илић – студент, Београд, | |
| Ј | |
| Ђурђина Јовић – дизајнер ентеријера, Петровац на Млави, Иван Јовановић – привредник-винар, Ниш, Горјан Јовановић – ел. инжењер, Београд, Марко Јанковић-геометар ,Косјерић, Војин Јевтовић– дипл. економиста, Горњи Милановац, Јана Јелић, архитекта, Београд, | |
| К | |
| проф. др Владимир Копривица – др физичке културе, Београд, Јасмина Кујунџић – Рончевић – адвокат, Пећ, проф. др Бранко Ковачевић – др електронике, Београд, , Ђорђије Кљајић – дипл.машински инжењер, Београд, Jована Катанић, студент, Кучево, Предраг Крунић – адвокат, Београд, Милан Купрешанин – мс инжењер геодезије, Београд, Ивана Комненић – дипл. инжењер грађевине, Београд, Дејан Ковачевић – ел.техничар, Београд, Урош Крстић, апсолвент стоматологије, Зајечар | |
| Л | |
| Милан Лукић – адвокат, Београд, Драган Лазић – дипл. инжењер грађевине, Београд, Јелена Луковић – студент ФПН, Београд | |
| М | |
| проф. др Александар Маринковић – хемичар, Београд, Милош Матић, инж.електротехнике-програмер, Обреновац, Никола Марковић – предузетник, Косјерић, Борис Махаљ – привредник, Ковачица, Милан Милетић – мр прехрамбене технологије и биохемије, Крушевац, Мирослав Милошевић –пчелар, Књажевац, Мирко Мијаиловић – произвођач сира, Чајетина, Горан Милојевић – привредник, Смедерево, Зоран Мирковић – хемијски техничар, Београд, Никола Милошевић – дипл. економиста, Алексинац, Момчило Митровић – саобраћајни техничар, Београд, Катарина Миливојевић, економиста, Београд, Вања Милачић, студет пољопривредног фак; Београд, | |
| Н | |
| Зоран Ненадовић –дипл. инж. информационих система – привредник, Београд, Милан Николић – сниматељ, Београд, Љубиша Настасијевић – новинар, Голубац | |
| П | |
| Марија Пејовић, дипл. инж.пољопривреде, Ивањица, Милан Петковић – правник, Власотинце, Предраг Паприца – економиста, Београд, Драгиша Петковић – наставник у машинско саобраћајној школи, Чачак, Бојан Пајкић- дипл.инж.геодезије, Неготин, Ивана Поповић – дипл.економиста, Београд, | |
| Р | |
| Мирослав Равић – правник, Београд, Илија Рудић – привредник, Београд | |
| С | |
| Јово Стевић – привредник, Београд, Славољуб Степић –дипл. инжењер геодезије, Београд, Живан Стојаковић – адвокат, Београд, Бранислав Секулић – економиста, Врбас, Никола Станојевић – микробиолог, Београд, Марина Срдић – адвокат, Нови Београд, Милан Стојковић – дипл. инжењер шумарства, Јагодина, Никола Симов – дипл. инж. геодезије – Београд | |
| Т | |
| Драгана Тутуновић – предузетник, Ивањица, Синиша Трумић – инжењер информатике, Београд, Миодраг Татаревић – дипл. економиста, Београд, Биљана Томић –дипл. правник, Зрењанин, Игор Теофиловић – урбаниста, Београд, Драган Тајсић- ел.инжењер, Београд, Тихомир Туфегџић – пољопривредник, Сремска Митровица | |
| Ф | |
| проф.др. Никола Филиповић – директор Радмиловца, Београд, Слободан Фуруновић, професор спорта, Голубац | |
| Ц | |
| Милан Цветковић – дип.инж.органске производње, Житорађа, др Томислав Цветковић, др – пољопривредних наука, Прокупље, проф. др Mарко Цинцовић – др. меидицинских наука, ветеринарска медицина, Нови Сад, Небојша Цинцовић – мс спец. за менаџмент и бизнис, Београд | |
| Ш | |
| Ана Шарановић Доловац – дип.инж.органске производње, Нови Сад, Ксенија Шубара – правник, Београд, проф. др Миладин Шеварлић, агроекономиста, Чачак |
Александар Ненадовић – мастер економиста, Београд, Александар Радичевић – економиста, Београд,
Рођен је у Попинцима (Срем), 23. септембра 1935. године. 1962. је дипломирао на Медицинском факултету у Београду.
На истом факултету одбранио је докторску дисертацију 1971. године под насловом “Оксидативни метаболизам глутамина нормалних и малигних ћелија” и био биран у сва наставна звања укључујући и избор 1985. за редовног професора за научну област биохемија. Од 1982. године руководилац је Завода за биохемију Клиничког центра у Новом Саду и шеф Катедре за биохемију Медицинског факултета у Новом Саду све до пензионисања 2002. године.
Истраживачки рад му се одвија у области целуларне енергетике и метаболизма.
Рођен је у Београду 29. јуна 1951. где је завршио основну школу „Синиша Николајевић“ а потом Осму (садашњу Трећу) београдску гимназију.
Завршио је студије на Електротехничком факултету Универзитета у Београду где је дипломирао 1975, магистрирао 1980. и докторирао 1984. Једно време је радио Институту „Михајло Пупин“ у лабораторији за рачунарску технику (1975-1977) и у Војнотехничком институту у лабораторији за управљење и вођење (1977-1981). 1981. године је почео да ради на факултету као асистент.
Члан је Катедре за Аутоматско Управљање (за Сигнале и Системе) на Електротехничком факултету.
ОБРАЗОВАЊЕ:
• Дипломирани физикохемичар 1972. ПМФ – Београд, Физичка хемија
• Магистар физичке хемије 1975. ПМФ – Београд, Физичка хемија
• Доктор физичке хемије 1981. ПМФ – Београд, Физичка хемија
ЗАПОСЛЕЊА:
• 2009 – Декан Факултета за физичку хемију Универзитета у Београду
• 1995 – Факултет за физичку хемију Универзитета у Београду (шеф Катедре за радиохемију и нуклеарну хемију)
• 1979/1980 – Гостујући истраживач на Калифорнијском универзитету у Берклију – САД (Университy оф Цалифорниа – Беркелеy)
Др Драгослав Словић је рођен 16.04.1940. у Прокупљу. Доктор је у следећим областима: Економија, право, психологија, математика и политичке науке. Написао је преко 60 књига из свих области на којим је докторирао. Патентирао је грађу из области генетике и еволуције са математичким доказима.
Проф. др Владимир Копривица рођен је 5.12.1952. године у Врбасу где је завршио основну школу и гимназију. Факултет физичке културе је завршио у Београду. На факултету је завршио и магистарске студије са просеком 10, магистрирао и докторирао. Од 1976. године ради на предметима Теорија спортског тренинга, Методика спортског тренинга, Основе спортског тренинга, Елементарне игре и Шах.
У два наврата, школске 1982/83. и 1986/87. године боравио је на стручном усавршавању у Москви код чувеног професора светског гласа, Л.П. Матвејева.
На Факултету је био продекан за наставу, а потом и декан Факултета спорта и физичког васпитања Универзитета у Београду.
Миодраг Ђукановић је рођен 1951. године на Цетињу. Основну школу завршио је у родном месту, а затим се 1964. године преселио у Београд са породицом, где уписује 11-ту београдску гимназију. Гимназију је завршио 1969. године и исте године уписује Правни факултет Универзитета у Београду, на ком је дипломирао 1974. године.
Радно искуство
2014 – 2018 Председник Јавнобележничке коморе Србије и нотар
2004 – 2014 Адвокат
Тодоровић М. Марко рођен је 15. октобра 1947. године у селу Трбушцу, општина Владимирци. Вишу и високу школску спрему стекао је на Технолошком факултету у Тузли, док је магистарску и докторску дисертацију од бранио на Технолошком факултету у Загребу. У доктора техничких наука из подручја хемијског инжењерства промовисан је 1988. године. Од 1975. године радио је на месту професора Хемије и Познавање робе са хемијом и технологијом, у Образовном центру за економске кадрове у Шапцу, а од 1979. као сарадник до 1/3 радног времена на Вишој школи усмереног образовања у Ваљеву за предмете Наука о исхрани и Познавање робе (1979–1990).
Слободан Покрајац, редовни професор Машинског факултета у пензији, рођен је 19. јануара 1951. године у Доњој Ковачици, Хрватска.
Основну школу завршио у Великом Грђевцу 1965, гимназију у Бјеловару 1969, а на Економском факултету Универзитета у Београду дипломирао децембра 1973. године. На истом факултету је магистрирао јуна 1978. и докторирао јула 1989. године.
На МФ је радио све до одласка у пензију, октобра 2016. Јула 1974. изабран за асистента-приправника на Катедри за организацију рада сада Катедра за индустријско инжењерство.
Др Момчило Матић рођен је 1952 године у Крупњу. Основну школу завршио је у родном месту, а потом се 1968. године преселио у Београд где уписује гимназију коју је је завршио 1972.године. Исте године уписује Вишу терапеутску школу у Београду и завршава је 1974. Даље студије наставља у Америци где докторира природну медицину и паралено завршава школу хомеопатије у класи доктора Срипа Дехедекера и његових колега из Индије.
© Razmena znanja – 2019. All rights reserved.