Управни одбор
- Миодраг Татаревић
- проф. др Бојан Зечевић
- Небојша Цинцовић
- Јово Стевић
Надзорни одбор
- Јован Лукић
- Драган Тајсић
- Славољуб Степић
Стручни савет
- проф. др Драгослав Словић
- Славко Грубач
- Маја Пајевић
Чланови
ЧЛАНОВИ
| Б | |
| Аница Батинић, пчеларка, Зрењанин, Владан Бјеловук – дипл. економиста, Београд, др. Марко Борисављевић – др. медицине, Београд, Ненад Бошковић – комерцијалиста, Београд, Марија Бошкић- дипл. менаџер у туризму, Вршац, Недељко Бајић – дефектолог, Београд, Славко Бјековић – дипл.хотелијер, Београд, Александар Бркић – графички дизајнер, Ириг, | |
| Г | |
| Славко Грубач – дипл. економиста спец. за ел. пословање, Београд, Светислав Грујић – привредник, Београд, Милица Гогић – спец.педагог, Београд, Никола Гладовић – економиста, Београд | |
| Д | |
| Ана Доловац – дип.инг.органске производње, Нови Сад, Владимир Дрча – лаборант, Београд, Александар Дринић- геодета, Београд, Јелена Деспотовић- дипл. економиста, Ваљево | |
| Ђ | |
| Душанка Ђукић, дип.инг.пољопривреде, Зрењанин, Катарина Ђурић – стр.инг.геодезија, Александровац, Дејан Ђукић – технолог, Ковачица | |
| Ж | |
| Ирина Жарковић – инг. геодезије, Београд, Здравко Жежељ – приватник, Београд | |
| З | |
| др. Бојан Зечевић – др. економских наука, Београд, др. Гордана Залад – филолог, Београд | |
| И | |
| Стефан Илић – студент, Београд, Драган Исаиловић – машински инжењер, Београд, | |
| Ј | |
| Горјан Јовановић – ел. инжењер, Београд, Марко Јанковић-геометар ,Косјерић, Војин Јевтовић– дипл. економиста, Горњи Милановац | |
| К | |
| Предраг Крунић – адвокат, Београд, Драган Котевски – економиста, Београд, Милан Купрешанин – мс инжењер геодезије, Београд, Ђура Качавенда – хотелијер, Београд, | |
| Л | |
| Јован Лукић – адвокат, Београд | |
| М | |
| Никола Марковић – предузетник, Косјерић, Милан Милетић – мр прехрамбене технологије и биохемије, Крушевац, Мирослав Милошевић –пчелар, Књажевац, Горан Милојевић – привредник, Смедерево, Зоран Мирковић – хемијски техничар, Београд,. Никола Милошевић – дипл. економиста, Алексинац, Момчило Митровић – саобраћајни техничар, Београд, | |
| Н | |
| Владимир Несторовић – дрвни техничар, Београд, Зоран Ненадовић –дипл. инжењер инф. система – привредник, Београд, Милан Николић – сниматељ, Београд | |
| П | |
| Предраг Паприца – економиста, Београд, Драгиша Петковић – наставник у машинско саобраћајној школи, Чачак, Маја Пајевић- дипл.инг.пољопривреде, Београд, Ивана Поповић – дипл.економиста, Београд, Милош Пантелић – економиста, Београд, | |
| Р | |
| Илија Рудић – привредник, Београд | |
| С | |
| Драган Симоновић –дипл. фармацеут, Београд, Јово Стевић – привредник, Београд, Славољуб Степић –дипл. инжењер геодезије, Београд, Живан Стојаковић – адвокат, Београд, Бранислав Секулић – економиста, Врбас | |
| Т | |
| Синиша Трумић – инжењер информатике, Београд, Миодраг Татаревић – дипл. економиста, Београд, Биљана Томић –дипл. правник, Зрењанин, Растко Татаревић – мс економије–финансије, Београд, Игор Теофиловић – урбаниста, Београд, Драган Тајсић- ел.инжењер, Београд | |
| Ц | |
| Небојша Цинцовић – инг. грађевине и мс производног бизниса, Београд | |
| Ч | |
| Звездана Чејић – дипл.инжењер менаџмента |
Придружени чланови
Александар Ненадовић – мастер економиста, Београд, Александар Радичевић – економиста, Београд, Ранђеловић Драган – технолог, Београд
Почасни чланови
Проф. др Марко Тодоровић
Тодоровић М. Марко рођен је 15. октобра 1947. године у селу Трбушцу, оп штина Владимирци. Вишу и високу школску спрему стекао је на Технолошком факултету у Тузли, док је магистарску и докторску дисертацију од бранио на Технолошком факултету у Загребу. У доктора техничких наука из подручја хемијског инжењерства промовисан је 1988. године. Од 1975. године радио је на месту професо ра Хемије и Познавање робе са хемијом и техно логијом, у Образовном центру за економске кадро ве у Шапцу, а од 1979. као сарадник до 1/3 радног времена на Вишој школи усмереног образовања у Ваљеву за предмете Наука о исхрани и Познавање робе (1979–1990).
Проф. др РАТКО БОЖОВИЋ
Професор Факултета политичких наука у Београду (за предмете: Теорија културе, Социологија културе, Јавно мњење); дугогодишњи шеф Катедре за новинарство и политичку социологију; књижевник и публициста. Гимназију завршио у Никшићу, а Филозофски факултет у Београду. Магистрирао 1967, а докторирао 1971 године.
Ужа специјализација: теорија и социологија културе, социологија слободног времена и социологија уметности. Држао предавања и на редовним и на посдипломским студијама.
Ужа специјализација: теорија и социологија културе, социологија слободног времена и социологија уметности. Држао предавања и на редовним и на посдипломским студијама.
Проф. др Зоран (Лазара) Ковачевић
Рођен је у Попинцима (Срем), 23. септембра 1935. године. 1962. је дипломирао на Медицинском факултету у Београду.
На истом факултету одбранио је докторску дисертацију 1971. године под насловом “Оксидативни метаболизам глутамина нормалних и малигних ћелија” и био биран у сва наставна звања укључујући и избор 1985. за редовног професора за научну област биохемија. Од 1982. године руководилац је Завода за биохемију Клиничког центра у Новом Саду и шеф Катедре за биохемију Медицинског факултета у Новом Саду све до пензионисања 2002. године.
Истраживачки рад му се одвија у области целуларне енергетике и метаболизма.
На истом факултету одбранио је докторску дисертацију 1971. године под насловом “Оксидативни метаболизам глутамина нормалних и малигних ћелија” и био биран у сва наставна звања укључујући и избор 1985. за редовног професора за научну област биохемија. Од 1982. године руководилац је Завода за биохемију Клиничког центра у Новом Саду и шеф Катедре за биохемију Медицинског факултета у Новом Саду све до пензионисања 2002. године.
Истраживачки рад му се одвија у области целуларне енергетике и метаболизма.
Проф. др БРАНКО КОВАЧЕВИЋ
Рођен је у Београду 29. јуна 1951. где је завршио основну школу „Синиша Николајевић“ а потом Осму (садашњу Трећу) београдску гимназију.
Завршио је студије на Електротехничком факултету Универзитета у Београду где је дипломирао 1975, магистрирао 1980. и докторирао 1984. Једно време је радио Институту „Михајло Пупин“ у лабораторији за рачунарску технику (1975-1977) и у Војнотехничком институту у лабораторији за управљење и вођење (1977-1981). 1981. године је почео да ради на факултету као асистент.
Члан је Катедре за Аутоматско Управљање (за Сигнале и Системе) на Електротехничком факултету.
Завршио је студије на Електротехничком факултету Универзитета у Београду где је дипломирао 1975, магистрирао 1980. и докторирао 1984. Једно време је радио Институту „Михајло Пупин“ у лабораторији за рачунарску технику (1975-1977) и у Војнотехничком институту у лабораторији за управљење и вођење (1977-1981). 1981. године је почео да ради на факултету као асистент.
Члан је Катедре за Аутоматско Управљање (за Сигнале и Системе) на Електротехничком факултету.
Проф. др ШЋЕПАН МИЉАНИЋ
ОБРАЗОВАЊЕ:
• Дипломирани физикохемичар 1972. ПМФ – Београд, Физичка хемија
• Магистар физичке хемије 1975. ПМФ – Београд, Физичка хемија
• Доктор физичке хемије 1981. ПМФ – Београд, Физичка хемија
• Дипломирани физикохемичар 1972. ПМФ – Београд, Физичка хемија
• Магистар физичке хемије 1975. ПМФ – Београд, Физичка хемија
• Доктор физичке хемије 1981. ПМФ – Београд, Физичка хемија
ЗАПОСЛЕЊА:
• 2009 – Декан Факултета за физичку хемију Универзитета у Београду
• 1995 – Факултет за физичку хемију Универзитета у Београду (шеф Катедре за радиохемију и нуклеарну хемију)
• 1979/1980 – Гостујући истраживач на Калифорнијском универзитету у Берклију – САД (Университy оф Цалифорниа – Беркелеy)
Братислав Петковић
Рођен је 26. септембра 1948. године у Београду, отац Богдан Петковић био је посластичар.
Оснивач је и директор музеја аутомобила у Београду 1994. године. Власник најстарије посластичарнице у Београду „Петковић“. Потпредседник је Удружења драмских писаца Србије. Председник је Заједнице музеја науке и технике. Добитник Нушићеве награде за 2000. годину. Добитник Златног беочуга за допринос култури 2001. године. Оснивач је камерне сцене „ Модерна гаража“. Аутор је више драмских текстова од којих су многи играни на сцени а један је преточен у филм „ Албатрос“
Проф. др Владимир Копривица
Проф. др Владимир Копривица рођен је 5.12.1952. године у Врбасу где је завршио основну школу и гимназију. Факултет физичке културе је завршио у Београду. На факултету је завршио и магистарске студије са просеком 10, магистрирао и докторирао. Од 1976. године ради на предметима Теорија спортског тренинга, Методика спортског тренинга, Основе спортског тренинга, Елементарне игре и Шах.
У два наврата, школске 1982/83. и 1986/87. године боравио је на стручном усавршавању у Москви код чувеног професора светског гласа, Л.П. Матвејева.
На Факултету је био продекан за наставу, а потом и декан Факултета спорта и физичког васпитања Универзитета у Београду.
Проф. др Слободан Покрајац
Слободан Покрајац, редовни професор Машинског факултета у пензији, рођен је 19. јануара 1951. године у Доњој Ковачици, Хрватска.
Основну школу завршио у Великом Грђевцу 1965, гимназију у Бјеловару 1969, а на Економском факултету Универзитета у Београду дипломирао децембра 1973. године. На истом факултету је магистрирао јуна 1978. и докторирао јула 1989. године.
На МФ је радио све до одласка у пензију, октобра 2016. Јула 1974. изабран за асистента-приправника на Катедри за организацију рада сада Катедра за индустријско инжењерство.