Кад већ нису могли на Малту у Турску па чак ни у Грчку где су летовали десет дана за 67 евра, наши туристи окренули су се селима у Србији.
Сад, кад се званична туристичка сезона ближи крају, после боја обично су сви генерали паметни. Међутим, сеоски туризам, годинама је слабо препознат у главама самих туриста. У овој години доживео је управо неочекивани процват. Било би корисно да се њиме позабаве стручњаци па можда и напишу нешто повољно у својим извештајима.
Због пандемије, пропали су многи послови. Многи рођаци нису стигли из држава у којима иначе живе и раде јер су отказивани концерти и разне манифестације, аутобуске везе и авионске линије. Међутим људи су свеједно желели да путују и проведу бар неколико дана ван места у коме живе.
Село је свима изашло у сусрет
Неке је повео истраживачки дух; неке обузела носталгија за родном кућом, њивом и преживелим рођацима. Судећи према изјавама путника и коментарима на друштвеним мрежама, село је свима изашло у сусрет.
Лист Данас у текстовима из 2014. и из ове године наводи да сви потенцијали сеоског туризма нису ни издалека искоришћени. Подаци показују да се у овој области ствари слабо мењају. У ствари, многи потенцијали села нису ни виђени док не забаса неки авантуриста жељан чистог ваздуха, лепе природе и домаћих специјалитета. Пожељно је да авантуриста има свој аутомобил. С обзиром да до многих села нема ни аутобуса, ни воза, а ни бициклом није упутно кренути кроз беспуће.
Село, а услови градски?
Овдашњи туриста у својој љубави и поштовању села не иде тако далеко да би спавао на сену, тражи етно кућу с креветима и телевизором која се лети хлади, а зими греје. Важно је да има сира из домаће радиности, специјалитета испод сача и са ражња а нарочито ракије. Жели и купатило, као да је у апартману, али, највише ужива у лаганој шетњи по дану, јер ноћу многа села нису ни осветљена.
Тек понеки се одлучују да учествују у тешким сеоским пословима или да се изблиза упознају са животињама.
Рецепт је јасан
Незванична првакиња Европе у овој делатности је Мађарска: тамо свако село има своје знаменитости. Од правих музеја пољопривреде и спомен плоче на свакој кући у којој је рођена, живела или дошла у госте нека знаменита особа. Тако исто имају и кафане у којима је наводно лумповао славни хајдук Шандор Рожа. Увек се провуче и понека легенда о јатакињи и љубавници овог разбојника која је радије стала да је убију жандарми него да изда вољеног.
Рецепт је јасан, само га треба прилагодити и применити, а поштовање села и његових становника може само да ојача и временом постане уобичајена појава.
Вратимо се селу, вратимо коренима…
Први су у авантуру сеоског туризма, ипак, пошли они који већ имају родитеље, земљу, башту или прадедовску кућу у селу. После боравка у старом крају, многи су, нарочито средовечни и старији мушкарци, одлучили да тамо остану. Већ су уморни од својих малих беживотних градова у којима су за неке огромне цене грејања, хране, струје и комуналија. Све бројнији су људи који желе да живе у селу и сами произведу храну и пиће којим ће окрепити себе и госте.
Огромна популација подстанара живи у градовима, плаћа скуп стан од мале плате, а на селу има запуштена имања. Када би се та имања обрадила како ваља, могла би да донесу приход за нормалан живот. Приход све извесније стиже и од туризма.
Извор: Агроклуб
