СТРУЧНА ОЦЕНА

Производња је организована на великој плантажној површини са систематичним праћењем стања земљишта, мерењем приноса и применом фертигације. Одлуке о прихрани доносе се на основу анализа, а нове технологије се најпре тестирају на делу површина пре шире примене, што представља рационалан приступ управљању ризиком. Главна предност модела је комбинација анализе земљишта, контроле трошкова и производње квалитета прихватљивог за захтевног купца (Ferrero). Значајно је да су постигнути приноси били приближни стандардној технологији уз мање трошкове и мању појаву болести. Ограничење модела је зависност од плодности земљишта, јер су на парцелама са нижим садржајем фосфора и калијума и даље потребне додатне мере прихране. Тржишни ризик је зависност од високих стандарда квалитета великог купца. Модел је преносив на веће комерцијалне засаде који редовно спроводе анализу земљишта, мере приносе и примењују прецизно управљање исхраном биљака, јер се одлуке заснивају на подацима, а не на процени.