На породичном газдинству породице Курунци ратарске културе замењене су производњом лековитог биља. После смањења расположивих површина услед реституције, производња је усмерена на културе које доносе већу вредност по хектару. Данас се лековито биље гаји на око 35 хектара.
Производња се организује по органским принципима. Већи део послова механизован је, од бербе до паковања. Ипак, борба против корова и даље се обавља ручно. Управо недостатак радне снаге представља највећи изазов. Због тога власници тренутно не планирају ширење производње.
Према речима домаћина, бруто приход од камилице достиже око 6.000 до 7.000 евра по хектару. То је знатно више него код производње пшенице, кукуруза или сунцокрета. Већа зарада постиже се иако је производња захтевнија и подразумева више ручног рада.
Посебну вредност производњи даје извоз. Више од 90 процената лековитих латица и листова завршава на иностраном тржишту. Користе се као сировина за фармацеутску и козметичку индустрију. Мањи део прерађује се за домаће тржиште као финални производ.
У посао је укључена и млађа генерација. Немања Курунци наставља породичну традицију и активно учествује у производњи. То обезбеђује континуитет развоја газдинства и пренос стеченог знања.
Овај пример показује да се специјализацијом, органском производњом и високим квалитетом може остварити стабилан пласман и добра економска одрживост. Истовремено, јасно се види да ће будући развој зависити од решавања проблема недостатка радне снаге. Производња лековитог биља остаје једна од најисплативијих специјализованих грана пољопривреде за газдинства која располажу знањем, механизацијом и сигурним извозним тржиштем.
Стручна размена
СТРУЧНА AI ОЦЕНА
Производни модел је одржив јер је заснован на органској производњи, високој додатој вредности и стабилној извозној тражњи. Производња лековитог биља омогућава већи приход по хектару од ратарских култура. Висок степен механизације смањује зависност од ручног рада у већем делу производног процеса. Истовремено, поједине операције, пре свега сузбијање корова, и даље захтевају ручни рад. То представља највеће ограничење даљег развоја.
Главна уска грла су недостатак сезонске радне снаге и немогућност ширења производних површина. Органска производња захтева сталан надзор и редовне агротехничке мере. Недостатак радника директно ограничава повећање производње.
Кључни фактори успеха су специјализација за лековито биље, потпуна механизација бербе и паковања и производња по органским принципима. Велику предност представља висок квалитет производа и стабилна потражња на иностраном тржишту. Породични континуитет додатно обезбеђује дугорочну одрживост газдинства.
Тржишни ризици највише зависе од доступности радне снаге и варирања производних трошкова. Извозна оријентација умањује ризик од слабљења домаће тражње. Модел је преносив на газдинства која располажу погодним земљиштем, механизацијом, знањем о органској производњи и обезбеђеним извозним каналима.