Камилица, нана, жалфија, бели слез, вранилова трава, валеријана, линцура, само су део врста које могу успевати у ваљевском крају, а што је показала и студија „Могућност гајења лековитог и ароматичног биља на подручју Града Ваљева“.
Природни ресурси у ваљевском крају, али и у многим другим деловима Србије представљају право богатство које у данашње време лако може бити трајно уништено. Гајење лековитог и ароматичног биља може бити итекако исплативо, а оно што нам сада природа нуди, није у потпуности искоришћено.
Лековито и ароматично биље користи се од давнина, ваљевски крај обилује бројним лековитим врстама. Углавном се ради о самониклим биљкама, док се о узгоју још увек прича као потенцијалима који су неискоришћени.
Мале површине засада лековито гбиља
И док је у Србији под засадима лековитог биља око 2.000 хектара, процена је да је у Колубарском округу тек један хектар.
„Разлози за тако мале површине засада лековитог и ароматичног биља су велики. Постоје они који су оправдани, али и они који то нису“, сматра директор Института за проучавање лековитог биља „Др Јосиф Панчић“. Др Милан Лукић и додаје да је један од основних разлога у последње време недостатак радне снаге која је неопходна у производњи таквог биља.
Због тога се све мањи број произвођача опредељује за гајење тог биља. Ваљевски крај, али и друга подручја наше земље су итекако погодна за гајење различитих врста. Институт има дугу традицију, преко 70 година проучавања лековитог биља, у примарној производњи и преради, наравно и у производњи финалних производа којих има око 300.
„Наши истраживачи који се баве испитивањем могућности и технологије гајења лековитог биља имају веома важан задатак, да едукују наше пољопривредне произвођаче у правцу производње таквог биља“. Саговорник додаје да се то пре свега односи на одабир земљишта, технологију гајења и оно што је веома важно, а то је прерада саме биљке.
Сигуран откуп
Важно је да се зна и када је оптимално време бербе, која је оптимална употреба средстава за заштиту, а Институт у целокупном поступку узгоја пружа велику подршку.
За сваку бољку у природи има лековита биљка, али шта не знамо?
„Сви који су заинтересовани за кооперантски однос могу радити са нама, јер нам је интерес да наших 29 научних радника, од тога 20 доктора наука и да комплетна производња буде под надзором. Постоји уговорна обавеза, цене су тржишне и на тај начин су произвођачи сигурни, имају обезбеђен пласман, а ми имамо сировину врхунског квалитета, што је нама веома важно“, каже Лукић и додаје да доброг финалног производа нема без квалитетне сировине.
Аутохтоне најбоље успевају
Ваљевски крај има велике површине нетакнуте природе, што је један од услова за гајење лековитог биља. Институт сматра да постоје услови да се површине за гајење могу повећати два до три пута.
„Ми имамо одличне услове и климатске и земљишне и ту нема никаквих ограничења, земљишта нису контаминирана тешким металима и прихватљива су за овај вид узгоја“, сматра научни саветник Института за проучавање лековитог биља „Др Јосиф Панчић“ др Драгоја Радановић.
Камилица, нана, жалфија, бели слез, вранилова трава, валеријана, линцура, само су део врста које могу успевати у ваљевском крају, а што је показала и студија „Могућност гајења лековитог и ароматичног биља на подручју Града Ваљева“.
„Увек ће бити увоза лековотог биља због препарата који се производе и то се не може избећи, али је битно да се гаје оне врсте које добро успевају на овом поднебљу. Свет је препознао много тога и они хоће да купе наше лековито биље, попут камилице“, наглашава др Радановић.
Без рада и улагања нема производње
Интересовање за узгој лековитог биља постоји, али је мали број оних који одлуче да остану у послу.
„Има оних који нас зову, и систем је ‘ја живим у Београду, њива је негде на планини, зарасла, ја сам чуо да тамо може да се гаји’ и тако даље. Сви би да мало раде, али да пуно зараде. Суштина је да не може без рада или са мало рада. Ко то схвати и озбиљно приступи, има шансу. Око 50 врста се гаји и када биљка расте у поднебљу које јој одговара, онда је мало проблема, а њих увек има и морају се решавати“, каже Радановић и додаје да мора бити рада, улагања, треба имати опрему, да је то специфична производња и да постоје и одређена оруђа за рад у пољу.
Нивинае Сања Довачер извор: лист Агро клуб
