Производни модел Добривоја Петровића заснива се на говедарству са стадом од 50 крава и активном укључивању у решавање системских проблема сточарства кроз струковно удружење. Одрживост производње, према наводима из транскрипта, зависи од обнове сточног фонда, модернизације фарми и већег нивоа механизације и аутоматизације. Главна уска грла су застарели производни објекти, недовољно развијена инфраструктура, континуирани пад сточног фонда и недовољна подршка младима да остану у сточарству. Кључни фактори успеха су улагање у савремене фарме и роботизацију, повећање приплодног материјала и организовано деловање произвођача кроз удружења. Тржишни ризици произилазе из смањења домаће производње и све већег увоза меса и млечних производа, што смањује конкурентност домаћих фарми. Примена овог модела код других газдинстава захтева приступ инвестицијама, савременој инфраструктури и стабилним мерама аграрне политике. Организационо ограничење представља потреба за великим капиталним улагањима и системском подршком државе за развој говедарства.