Људи који стварају нове вредности како размишљају ?
Живан Јанковић – млад сточар који је остао у селу
Живан Јанковић из Крушедолског Прњавора определило се за тов јунади, настављајући породичну традицију. Деда се бавио млечним говедарством, отац је прешао на тов, а Живан је наставио тим путем.
Данас је, како наводи, једини преостали товљач јунади у селу. Производи око једног шлепера говедине годишње, а телад производи и за сопствене потребе. Велики ресурс представља напуштени пашњак који може бити укључен у производњу.
Међутим, пример показује и проблем недостатка младих на селу. Већина је отишла у градове где могу да раде за сигурну плату, док је пољопривреда повезана са великим капиталним улагањима, малим маржама и ризиком губитака.
Живан сматра да би десет младих домаћина у селу могло да створи значајну локалну производњу и сировинску базу. Његов пример показује да за опстанак сточарства нису довољни само земља и пашњаци — потребни су људи који ће производњу наставити.
Стручна размена
СТРУЧНА ОЦЕНА
Модел је заснован на породичном тову јунади, уз сопствену производњу телади и коришћење великог напуштеног пашњака. Производни обим је око једног шлепера говедине годишње. Основна предност је постојање пашњачког ресурса и практично искуство произвођача, који самостално покрива послове од механизације до заштите биља. Главна ограничења су мали број активних сточара у селу, мала земљишна база код већине домаћинстава и висока капитална улагања. Произвођач наводи мале профитне марже, честа суочавања са губицима и сталну потребу за новим инвестицијама. Одрживост је повезана са могућношћу коришћења пашњака и обезбеђивања довољне производне базе. Кључни развојни фактор било би удруживање већег броја младих произвођача, јер би десет сличних газдинстава створило значајну локалну сировинску базу за производњу говедине. Модел је преносив тамо где постоје пашњаци, земљиште, сточарска традиција и заинтересовани млади произвођачи.