Желимо да останемо на селу, Александра Илић
Желимо да останемо на селу, Александра Илић -Двадесетогодишња Александра Илић из Горњег Гргура код Блаца представља пример младе особе која је одлучила да остане на селу и развија породично газдинство. Иако је по струци медицинска сестра – бабица, од прошле године је и званично носилац газдинства.
Породица производи корнишоне на површини од 18 ари. Производња је организована као уговорена, а сав род продаје се фирми из Алексинца. Фиксна цена и сигуран откуп били су главни разлог да се определе за овај вид производње.
Послови су подељени међу члановима породице. Александра је ангажована у производњи и берби. Мајка и бака помажу током бербе. Отац обавља прскање и наводњавање. Средњи брат брине о уматиченом стаду оваца. Таква организација омогућава да се сви послови заврше без ангажовања сезонских радника.
Корнишони захтевају свакодневно присуство у засаду. Берба се обавља ујутру и увече, док су током дана неопходни наводњавање и заштита биља. Због тога је слободног времена веома мало, али Александра сматра да је такав рад исплатив.
Највећи проблем у производњи представља недостатак воде. Ипак, она верује да се тај проблем може решити и да постоје добри услови за даљи развој газдинства. Посебно истиче добру сарадњу са Пољопривредном стручном службом и општином Блаце.
Породица је у првој години намерно ограничила производњу на површину коју може сама да обради. План је да се, уколико економски услови буду повољни, наредних година засади прошире.
Газдинство Илић показује да добро организован породични рад, уговорена производња и сигуран пласман могу бити добра основа за останак младих у селу и постепени развој пољопривредне производње.
Стручна размена
СТРУЧНА ОЦЕНА
Газдинство Илић представља пример породичног модела у коме се производња заснива на подели послова и уговореном пласману. Производња корнишона на релативно малој површини омогућава интензиван рад без ангажовања додатне радне снаге, што је био свестан избор породице у првој години. Одрживост модела заснива се на великом породичном ангажовању, фиксној уговореној цени и сигурном откупу. Главно уско грло је недостатак воде, као и велика потреба за свакодневним присуством у засаду током бербе. Производња је временски веома захтевна, што ограничава могућност ширења без додатне механизације или радне снаге. Кључни фактори успеха су добра организација породице, уговорен пласман и сарадња са пољопривредном стручном службом. Тржишни ризик је мањи захваљујући уговореној продаји, али даље ширење зависи од економске исплативости и кретања откупне цене. Модел је лако преносив на друга мања породична газдинства која располажу породичном радном снагом, могућношћу наводњавања и приступом организованом откупу.