У времену када све више младих напушта село у потрази за бољим условима живота, постоје и они који су одлучили да остану, да раде, стварају и оживе породична газдинства. Управо ти млади људи представљају нову снагу српског села – они комбинују традицију и савремене начине производње, негујући вредности здраве исхране и домаће производње. У овом излагању показаћемо како изгледа живот на савременом газдинству, зашто је важно да подржимо локалне произвођаче и на који начин млади на селу доприносе здрављу читаве заједнице.
Погледаћемо на који начин настају здрави домаћи производи, колико је труда потребно уложити у њихову производњу, али и какве су предности оваквог начина исхране у односу на индустријски обрађену храну. Биће речи и о томе како остајање младих на селу није само лична одлука, већ и корак ка очувању домаће економије, природе и културног наслеђа.

Здрава исхрана подразумева уравнотежен унос воћа, поврћа, житарица и беланчевина.

Србија је богата домаћим пољопривредним производима који могу бити основа здраве исхране.

Јабуке, крушке и шљиве из српских воћњака пуне су витамина и минерала.

Купус, паприка, парадајз и краставац су важан део српске традиционалне, али и здраве кухиње.

Пасуљ је богат протеинима и често се користи у исхрани као замена за месо.

Домаћи сиреви, као што су кајмак и млади сир, добар су извор калцијума.

Пиринач и хељда, произведени у Србији, могу бити здрава замена за бели хлеб.

Умерена конзумација меса, попут пилећег или ћурећег, важна је за одржавање мишићне масе.

Мед из српских пчелињака је природан заслађивач и има антисептичка својства.

Чајеви од лековитог биља као што су нана, камилица и хиперикум доприносе бољем варењу.

Уља хладно цеђена, попут уља од бундеве или сунцокрета, здрава су алтернатива класичном уљу.

Јогурт и кисело млеко, производи српских млекара, подржавају здраву цревну флору.

Орашасти плодови попут ораха и лешника из домаће производње богати су здравим мастима.

Суво воће, као што су суве шљиве или кајсије, представљају здраву ужину.