Српски домаћин Божидар Давинић
Српски домаћин Божидар Давинић – Производња крушке у западној Србији није једноставан посао. Највећи проблем није гајење воћа већ продаја свежих плодова. Управо због тога један произвођач је пре више од двадесет година засновао засад Виљамовке, а касније се одлучио и за прераду у ракију.
Воћњак има око 1.700 стабала. Засад је подигнут 2001. године на подлози дивље крушке, што обезбеђује дуг век експлоатације. Последњих пет година производња се одвија по принципима органске пољопривреде. Природни предатори успешно држе под контролом крушкину буву, док се монилија сузбија органским препаратима. Тако је број третмана значајно мањи него у интензивној производњи.
Недостатак организованог откупа био је пресудан да се целокупан род усмери у прераду. Оснивањем регистроване дестилерије воће је добило већу вредност. Уместо продаје свежих плодова, производи се ракија Виљамовка која се пласира кроз винотеке у Београду и локалне продавнице под сопственим брендом.
Иако је тржиште дестилерија у Србији веома конкурентно, квалитетан производ постепено проналази своје купце. Први резултати показују позитивне реакције потрошача, а део производње већ је одлежао три године пре пуштања у продају.
Произвођач планира да у наредном периоду прошири сировинску базу подизањем засада шљиве и можда јабуке. На тај начин дестилерија би могла да прошири асортиман воћних ракија. Овај пример показује да прерада може бити најефикаснији начин да се превазиђу проблеми нестабилног откупа и да се вредност воћарске производње значајно повећа.
Стручна размена
СТРУЧНА ОЦЕНА
Производни модел заснива се на интеграцији органске производње Виљамовке и сопствене прераде, чиме се решава проблем нестабилног тржишта свежег воћа. Засад стар око двадесет година на подлози дивље крушке обезбеђује дуг производни век, док органски систем последњих пет година смањује потребу за заштитним средствима захваљујући природним предаторима и органским препаратима. Највеће уско грло није производња већ непостојање организованог откупа и високи захтеви купаца за првом класом плодова. Кључни фактори успеха су дугогодишње искуство у производњи, ниски производни трошкови крушке и додата вредност добијена прерадом у ракију. Тржишни ризик представља велики број регистрованих дестилерија и потреба за изградњом препознатљивог бренда и продајне мреже. Модел је преносив на газдинства која имају довољне површине под воћем, стабилан принос и могућност регистрације сопствене дестилерије, јер се на тај начин умањује зависност од нестабилног тржишта свежег воћа и повећава вредност финалног производа.