2 коментара

1. Овде се лепо можевидети како је Марко постепено ширио стадо штоје изузетно важно у сточарству; смањује ризик од болести, финансијског слома и грешака у менаџменту.
   Избор алпина расе према тржишту, блажи мирис млека а већа прихватљивост сирева код потрошача. То је тржишно размишљање, не „само производно“.
   Екстензиван систем (испаша) – нижи трошкови хране
   Контрола трошкова – свесно прихватање ниже млечности ради нижих расхода је исправна одлука код малих и средњих фарми.
   Улагање у измузиште је врло битно за хигијену, уштеду времена и дугорочну одрживост при 180 грла.
   За убудуће благо повећати млечност (контролисани додатак хране у лактацији).
   Изабрати 3–5 „ударних“ сирева уместо ширег асортимана и урадите регистраију и брендирање
   Добра идеја Дегустације, посете фарми, јахање коња – одличан додатни приход без великог повећања стада.
   Ово није романтична прича, већ реалан пример паметног повратка на село: рад, дисциплина, знање из иностранства и стрпљив раст. Модел који Марко гради је одржив, тржишно логичан и има потенцијал да прерасте у референтно газдинство за козарску производњу у Србији.

   Reply

2. СТРУЧНА ОЦЕНА

   Производни модел је одржив јер се заснива на постепеном ширењу капацитета, породичном раду, ниским трошковима исхране захваљујући испаши и сопственој преради млека. Главна уска грла су ограничени смештајни капацитети, импровизовани објекти који отежавају чишћење, недовољан капацитет измузишта и недостатак радне снаге. Кључни фактори успеха су дугогодишње практично искуство власника у сточарству, избор алпске расе због квалитета млека и развијен директан пласман производа. Ограничење представља нижа млечност услед система испаше, као и потреба за новим инвестицијама ради даљег ширења. Модел је преносив на друга породична газдинства која располажу пашњачким површинама и спремна су да постепено развијају производњу и прераду без наглог повећања капацитета.

   Reply