Ова прича са Чабом Боршошем је један од ретких примера где се о пољопривреди говори без улепшавања и празних фраза. Човек не износи мишљења, већ чињенице са њиве, из штале и са тржишта.
Потпуно је у праву када каже да цене пшенице и других житарица не одређује Србија, већ светско тржиште, и да су ратари већ годинама на ивици исплативости. „Боље ишта него ништа“ није кукање, него сурова реалност малих и средњих произвођача.
Посебно је важно оно што говори о овчарству. Забрана извоза, огромни трошкови анализа и слабо домаће тржиште довели су произвођаче у ситуацију да продају испод цене, док држава касни са решењима. Произвођачи плаћају цену проблема који нису сами изазвали. И код свињарства је ствар јасна: није тачно да се увози „отпад“, али јесте тачно да је увоз јефтинији и да домаћа производња нема никакву озбиљну заштиту. Отворено тржиште без заштитних механизама значи постепено размишљање о гашењењу домаћих фарми.
Када каже да се са 15–20 хектара тешко преживљава, то није песимизам, већ упозорење некоме ко би моао да уведе неке мере које би биле прилагођене у интересу свих а првенствено грађана. репортажа је одлична и пример да ипак људе са терена треба слушати. Не зато што се жале или су „негативни“, већ зато што говоре како јесте и то тако да многи то не желе да чују.
одрживост производног модела: Производња је заснована на комбиновању ратарства и сточарства, што ублажава ризике појединачних производњи, али је снажно зависна од тржишних цена и извоза.
главна уска грла: ниске светске цене житарица, пад цене свиња, забрана извоза јагњади, високи трошкови анализа за извоз.
2–3 кључна фактора успеха: диверзификована производња (ратарство и сточарство), економски одржив тов јунади, приступ извозним тржиштима за јагњад.
ризици и ограничења: зависност од светског тржишта житарица, ограничења извоза услед здравствених мера, конкуренција увозног свињског меса, нестабилност тржишних цена.
преносивост на друга газдинства: Модел је применљив на газдинства која комбинују биљну и сточарску производњу и имају приступ организованом пласману и извозним каналима.
Уплате можете извршити на рачун удружења са сврхом уплате донација за пројекат.
Прималац: Центар за размену знања у земљи и иностранству, Димитрија Туцовића 54 Београд Сврха уплате: Донација за пројекат… Жиро рачун: 205-0000000260197-56
2 коментара
Ова прича са Чабом Боршошем је један од ретких примера где се о пољопривреди говори без улепшавања и празних фраза. Човек не износи мишљења, већ чињенице са њиве, из штале и са тржишта.
Потпуно је у праву када каже да цене пшенице и других житарица не одређује Србија, већ светско тржиште, и да су ратари већ годинама на ивици исплативости. „Боље ишта него ништа“ није кукање, него сурова реалност малих и средњих произвођача.
Посебно је важно оно што говори о овчарству. Забрана извоза, огромни трошкови анализа и слабо домаће тржиште довели су произвођаче у ситуацију да продају испод цене, док држава касни са решењима. Произвођачи плаћају цену проблема који нису сами изазвали. И код свињарства је ствар јасна: није тачно да се увози „отпад“, али јесте тачно да је увоз јефтинији и да домаћа производња нема никакву озбиљну заштиту. Отворено тржиште без заштитних механизама значи постепено размишљање о гашењењу домаћих фарми.
Када каже да се са 15–20 хектара тешко преживљава, то није песимизам, већ упозорење некоме ко би моао да уведе неке мере које би биле прилагођене у интересу свих а првенствено грађана. репортажа је одлична и пример да ипак људе са терена треба слушати. Не зато што се жале или су „негативни“, већ зато што говоре како јесте и то тако да многи то не желе да чују.
СТРУЧНА ОЦЕНА
одрживост производног модела: Производња је заснована на комбиновању ратарства и сточарства, што ублажава ризике појединачних производњи, али је снажно зависна од тржишних цена и извоза.
главна уска грла: ниске светске цене житарица, пад цене свиња, забрана извоза јагњади, високи трошкови анализа за извоз.
2–3 кључна фактора успеха: диверзификована производња (ратарство и сточарство), економски одржив тов јунади, приступ извозним тржиштима за јагњад.
ризици и ограничења: зависност од светског тржишта житарица, ограничења извоза услед здравствених мера, конкуренција увозног свињског меса, нестабилност тржишних цена.
преносивост на друга газдинства: Модел је применљив на газдинства која комбинују биљну и сточарску производњу и имају приступ организованом пласману и извозним каналима.