Газдинство породице Угљеш представља типичан, али добро организован модел комбиноване производње (млеко + тов јунади), што је у условима нестабилног тржишта рационалан и економски оправдан приступ.
Одлука да се држе 100% сименталска грла је логична јер: омогућава солидну млечност,
обезбеђује квалитетну телад за тов, смањује зависност од једног извора прихода.
Комбиновање млека и товне производње смањује ризик – када је цена млека ниска, тов јунади може компензовати губитке.
Што се тиче производње испорука од око 300–320 литара дневно указује на мању до средњу породичну фарму. Такав обим: омогућава породичну организацију рада, смањује трошкове радне снаге,
али ограничава економију обима и инвестициони потенцијал.
Квалитет и контрола су на првом месту и то: контроли афлатоксина, коришћењу закисељивача, здравственој исправности млека.
То указује на свест о тржишним стандардима и дугорочном односу са млекаром.
Иако је откуп редован, произвођачи оправдано указују да: цена млека није у сразмери са уложеним радом и ризиком, високи трошкови сточне хране и енергената угрожавају профитабилност, субвенције значајно утичу на одрживост.
Тов јунади по ценама око 4 €/кг живе мере тренутно делује профитабилније од млека.
Могући ризици могу бити: недостатак радне снаге, Генерацијска смена (неизвесност наставка производње) Тржишна нестабилност и увоз, Климaтски фактори и цена сточне хране