Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде саопштило је данас да је Србија у претходном периоду спровела читав низ мера како би очувала и ојачала домаћу производњу млека и обезбедила стабилне услове за рад сточара, у условима изражених поремећаја на регионалном и европском тржишту.
„За производњу млека држава обезбеђује премију од 19 динара по литру млека предатог регистрованим млекарама, као и подстицај од 55.000 динара по грлу млечне краве. Посебна мера подршке односи се на обнављање сточног фонда, кроз подстицај од 100.000 динара по јуници, са циљем дугорочног јачања производње и повећања продуктивности. Поред тога, сточарима су доступне и инвестиционе мере за изградњу и опремање фарми, набавку опреме за мужу и хлађење млека, као и повољне кредитне линије са субвенционисаним каматним стопама“, наводе у саопштењу, пише Н1и додају:
као и повољне кредитне линије са субвенционисаним каматним стопама“, наводе у саопштењу, пише Н1и додају:
„Посебно наглашавамо да подаци надлежних институција показују да је увоз млека и млечних производа током 2025. године износио око 41.300 тона, што представља смањење од приближно 29 одсто у односу на 2024. годину. Позитиван тренд настављен је и почетком ове године, јер је у јануару 2026. године забележен мањи увоз млека и млечних производа него у јануару 2025. године, што указује на постепену стабилизацију тржишта и бољу позицију домаће производње“.
Тржиште млека се, како наводи Министарство, тренутно налази у сложеној ситуацији не само у Србији, већ и у свим земљама у окружењу, као и широм Европе. Пад откупних цена, вишкови млека на појединим тржиштима и раст трошкова производње представљају заједнички изазов за произвођаче у већини држава.
„У таквим околностима, Србија спада међу земље које обезбеђују један од највиших нивоа директне подршке произвођачима млека, како по литру произведеног млека, тако и по грлу, што је јасан и континуиран сигнал државне подршке сточарском сектору“, истиче се у саопштењу.
Посебно, како додаји, треба имати у виду да је биљна производња у Србији прошла кроз неколико сушних година, што је директно утицало на приносе и цену сточне хране, а самим тим и на трошкове производње млека. „Упркос тим изазовима, држава је наставила да издваја значајна средства за сточарство како би одржала континуитет подршке“, наводи министартсво.
„Република Србија остаје опредељена за дијалог са произвођачима и наставиће да прати стање на тржишту и прилагођава мера реалним условима. Истовремено, упућујемо апел свим учесницима у ланцу производње и прераде, као и широј јавности, да се актуелна ситуација не злоупотребљава у политичке сврхе, већ да се кроз одговоран приступ, чињенице и међусобно разумевање заједнички ради на очувању домаће производње млека и дугорочној стабилности сточарства у Србији“, наводи Министарство.
Подсећамо, произвођачи млека у Србији данас су организовали два протеста, у Мрчајевцима и Книћу, незадовољни ценом, откупом и великим увозом млека. Током протеста у Книћу просуто је око четири тоне млека.
аутор н1
извор бузнис
Један коментар
Ситуација на тржишту млека у Србији, у којој се укрштају незадовољство произвођача и ставови Министарство, показује да проблем није само у висини субвенција, већ у структури тржишта, организацији ланца снабдевања и предвидивости аграрне политике. Да се сличне кризе и радикални облици протеста (попут просипања млека) не би понављали, потребан је системски и организациони приступ на више нивоа:
1. Дијалог и ранија интервенција
Формирати стално радно тело (представници министарства, произвођача, млекара, трговинских ланаца и стручне јавности) које би:
квартално анализирало цене, трошкове и увоз, давало препоруке за корекцију мера,
служило као механизам раног упозоравања пре ескалације проблема.
Обавезна транспарентност калкулација: Јасни подаци о структури откупне цене (фармер – млекара – трговина) смањили би неповерење.
2. Модел уговорне производње и стабилизациони механизми
Увести модел где се откупна цена везује за: цену сточне хране, енергенте,европске берзанске индексе млечних производа. Тако би се смањиле нагле осцилације и произвођачима обезбедила предвидивост.
У условима вишкова, држава може привремено откупљивати млеко или млечне производе (млеко у праху, сир) за робне резерве, чиме се спречава колапс цена.
3. Јачање организације произвођача
Мали произвођачи имају слаб преговарачки положај. Удруживање:повећава количине за преговоре, смањује трошкове набавке, омогућава заједничке инвестиције у хлађење и складиштење. Без јаке организације фармера, субвенције саме по себи не решавају структурни проблем.
4. Уравнотежена трговинска политика
Иако подаци указују на смањење увоза, кључно је: правовремено реаговање на тржишне поремећаје, доследна контрола квалитета увозних производа, заштита од нелојалне конкуренције (у складу са међународним обавезама).
5. Диверсификација и додата вредност
Дугорочно решење није само у количини, већ у: развоју локалних брендова, преради на фарми (сир, јогурт, кајмак), извозу производа више вредности.
Тако се смањује зависност од откупне цене сировог млека.
6. Комуникација према јавности Неопходне јавне дебате без политике
Млеко је основна животна намирница и користе га сви грађани. Просипање хране шаље негативну поруку јавности и слаби подршку произвођачима. Зато је неопходно:
правовремено информисање јавности о реалним проблемима,
избегавање политизације, усмеравање протеста ка институционалним каналима.
Да се кризе не би понављале, потребно је прећи са ад-хок мера на структурно управљање сектором млека: предвидиве цене, јаке произвођачке организације, транспарентан ланац вредности и стални дијалог. Само комбинација економских параметара и добре организације може обезбедити стабилност тржишта и заштитити интерес и произвођача и потрошача.