Илија Станковић, воћарство
Илија Станковић, воћарство – Газдинство је засновано на интензивном породичном воћарству са постепеним ширењем засада и оријентацијом на квалитет уместо максималног приноса. Производња се ослања на прецизну резидбу, ручно проређивање плодова и избор сорти различитог времена зрења, чиме се обезбеђује континуитет бербе и продаје. Значајна предност је директан пласман преко сопствене тезге, извоз шљиве и развој прераде, што смањује зависност од једног канала продаје.
Главна уска грла су недостатак система за наводњавање, висока цена противградних мрежа и ризици од града и других временских непогода. Осигурање производње ублажава финансијски ризик, али не отклања губитак квалитета и тржишне позиције.
Кључни фактори успеха су високо стручно знање носиоца газдинства, строга контрола резидбе и оптерећења стабала, као и препознатљив квалитет плодова. Развој сопственог бренда и прераде додатно повећавају вредност производње.
Модел је лако преносив на друга породична воћарска газдинства која имају стручан приступ производњи, организован породични рад, могућност директног пласмана и постепено улагање у проширење засада и управљање ризицима.
Текст за часопис (око 300 речи)
У Малом Пожаревцу породица Станковић већ годинама развија воћарску производњу засновану на квалитету. Данас обрађују око пет и по хектара земље, а већина површина је под воћем. Производе брескве, шљиве, трешње, вишње, мушмуле и гаје виноград. Истовремено припремају и нове засаде, јер сваке године настоје да постепено повећају производњу.
Носилац газдинства Илија Станковић је дипломирани агроном. Производњу заснива на прецизној резидби и ручном проређивању плодова. На сваком стаблу оставља се тачно одређен број грана и плодова како би се добио крупан и квалитетан род. Такав приступ омогућава производњу прве класе, а поједине брескве достижу и више од пола килограма.
Пласман је организован кроз дугогодишњу продају на београдском Зеленом венцу, извоз шљиве и сарадњу са хладњачама. Купци препознају газдинство по зрелом и квалитетном воћу, што је резултат вишегодишњег рада и континуитета. Поред свежег воћа, породица производи компоте, ракије и друге прерађевине, а развој сопственог бренда представља један од следећих циљева.
Највећи изазови су недостатак наводњавања и све већи климатски ризици. Због тога су засади осигурани, што представља важан део управљања производњом. Противградне мреже су и даље велика инвестиција, али се у будућности разматра и такав вид заштите.
Пример газдинства Станковић показује да савремено воћарство није засновано само на механизацији, већ пре свега на знању, планирању и дисциплини у производњи. Комбинација стручног приступа, породичног рада, директног пласмана и постепеног развоја омогућава стабилно пословање и представља добар модел за друга породична воћарска газдинства у Србији.
Стручна размена
СТРУЧНА ОЦЕНА
Газдинство је засновано на интензивном породичном воћарству са постепеним ширењем засада и оријентацијом на квалитет уместо максималног приноса. Производња се ослања на прецизну резидбу, ручно проређивање плодова и избор сорти различитог времена зрења, чиме се обезбеђује континуитет бербе и продаје. Значајна предност је директан пласман преко сопствене тезге, извоз шљиве и развој прераде, што смањује зависност од једног канала продаје.
Главна уска грла су недостатак система за наводњавање, висока цена противградних мрежа и ризици од града и других временских непогода. Осигурање производње ублажава финансијски ризик, али не отклања губитак квалитета и тржишне позиције.
Кључни фактори успеха су високо стручно знање носиоца газдинства, строга контрола резидбе и оптерећења стабала, као и препознатљив квалитет плодова. Развој сопственог бренда и прераде додатно повећавају вредност производње.
Модел је лако преносив на друга породична воћарска газдинства која имају стручан приступ производњи, организован породични рад, могућност директног пласмана и постепено улагање у проширење засада и управљање ризицима.