Излагање даје реалан приказ савременог овчарства у условима комбинованог газдинства. Посебно је значајно што се наглашава повезаност ратарства и сточарства, што представља рационалан модел управљања ресурсима – сопствена биљна производња директно смањује трошкове исхране и повећава укупну економску ефикасност.
Одабир расе виртенберг и примена полуинтензивног система узгоја указују на добру усклађеност производње са доступним ресурсима. Комбинација испаше и дохране омогућава оптималан баланс између трошкова и продуктивности, уз очување здравља и кондиције грла. Фокус на производњу јагњади као главног извора прихода је оправдан, с обзиром на стабилну тражњу за јагњећим месом.
Позитивно је и препознавање значаја државних субвенција, које у овом случају имају кључну улогу у покривању основних трошкова производње, чиме се смањује финансијски ризик.
Међутим, уочени проблем пласмана вуне указује на шири структурни недостатак тржишта нуспроизвода у сточарству. То може дугорочно утицати на укупну профитабилност и захтева системска решења или диверсификацију (нпр. прерада на газдинству).