Митар Бабић из Ковиља развија повртарску производњу кроз више култура, што његовом газдинству даје изражену производну разноврсност. Поред карфиола, који је заступљен на једном катастарском јутру, производи лубеницу на око шест јутара, паприку на пет, тиквицу на једном, а купус на два до три јутра. У плану је и повећање површина под кромпиром.
Карфиол је увео након дугогодишњег искуства са купусњачама. Производња захтева добро припремљено земљиште, наводњавање и заштиту усева. У сушној години наводњавање је било потребно практично свакодневно у првим данима након расађивања. За производњу користи хибрид Бијанка, који се показао стабилним у стресним условима.
Према његовим подацима, на 10.000 биљака може се остварити више од једног вагона рода, док се задовољавајућа величина главице креће од 700–800 грама до једног килограма.
Карфиол пласира као свеж производ, непосредно након бербе. Продаја се одвија преко кућног прага и кванташке пијаце. Као главна ограничења издвајају се тежи локални пласман, недостатак радне снаге и велика зависност повртарске производње од воде и временских услова.
Бабићев пример показује значај диверсификације: више повртарских култура омогућава да се ризик не ослања само на један производ.
Стручна размена
СТРУЧНА ОЦЕНА
Одрживост: диверсификована повртарска производња смањује ослањање на једну културу; више врста и различити рокови производње омогућавају континуитет прихода. Уска грла: висока потреба за водом у летњој производњи; екстремне температуре; недостатак радне снаге; отежан локални пласман.
Кључни фактори: квалитетна припрема земљишта; плодоред; обезбеђено наводњавање; искуство у купусњачама.
Тржишни ризик: цена варира; мања главица се лакше продаје при вишој цени; локална продаја је ограничена.
Преносивост: модел је применљив на газдинства са квалитетним земљиштем, водом, радном снагом и могућношћу директног пласмана. На основу укупне структуре производње,