АКВАПОНСКА производња ПОВРЋА
Аквапонија представља један од најиновативнијих система производње хране који се данас примењује у Србији. У селу Стапар, Весна и Срђан Радин већ годинама развијају модел који истовремено производи рибу и поврће у затвореном систему.
На површини од свега 200 квадратних метара током сезоне произведу око 700 килограма шарана и четири тоне парадајза. Биљке се хране хранљивим материјама које потичу од рибе, док вода непрекидно кружи кроз систем. На тај начин постижу се велике уштеде воде, а производња не захтева класично заливање, окопавање и плевљење.
Према речима домаћина, биљке у овом систему расту и до шест пута брже, док су приноси вишеструко већи у односу на класичну производњу. Производи имају дуг рок чувања и задржавају природан укус јер сазревају без агресивне хемијске заштите.
Породица своје производе продаје под брендом „Водена башта“. Поред свежег парадајза, већ производе сушени парадајз, а у плану су и димљени шаран, као и нови прерађени производи намењени иностраном тржишту.
Иако почетна инвестиција није мала, домаћини сматрају да је систем дугорочно исплатив. Потрошња воде је минимална, зависност од минералних ђубрива је готово елиминисана, а производња је стабилнија у условима све израженијих климатских промена.
Следећи корак је изградња новог аквапонског комплекса површине 1.000 квадратних метара под називом H₂O Farm. Тај пројекат требало би да омогући производњу десетина тона поврћа и значајно веће количине рибе. Пример из Стапара показује да савремена технологија, знање и породични рад могу створити одржив модел пољопривреде који има потенцијал за ширу примену у Србији.
2 коментара
Честитке за иновативност и на оствареним приносима. Једно ме занима. Да ли садите хибриде или сортне биљке. Надамо се да имате већу добит од риба по јединици површине. Шта ви мислите из ваше праксе шта више изражено у % утиче подлога супстрат или вода од риба на укупан принос.
СТРУЧНА ОЦЕНА
Приказано газдинство представља високо интегрисан аквапонски модел који обједињује производњу рибе и поврћа у затвореном систему са контролисаним условима. Основна предност је изузетно ефикасно коришћење ресурса, пре свега воде, уз минималну потребу за ручним радом и одсуство класичних агротехничких операција као што су заливање, окопавање и плевљење. Производња се заснива на природној биофилтрацији и хранљивим материјама које потичу од рибе.
Главна ограничења су висока почетна инвестиција (око 250 €/m²), потреба за техничким знањем и чињеница да важећи прописи не омогућавају добијање органског сертификата иако се не користе пестициди. Развој система зависи и од континуираног техничког надзора.
Кључни фактори успеха су добро пројектован аквапонски систем, контрола квалитета воде и биолошких процеса, као и породична организација производње и стално унапређење технологије. Додатну вредност доноси сопствена прерада и развој бренда.
Тржишни ризици су повезани са великим почетним улагањима, ограниченим познавањем технологије код већине произвођача и потребом за едукацијом потрошача. Са друге стране, ниска зависност од минералних ђубрива, воде и енергената повећава отпорност система на ценовне поремећаје.
Модел је преносив на друга газдинства која располажу пластеничким простором, обезбеђеним капиталом и спремношћу да усвоје савремену технологију и континуирано прате функционисање система.