Према подацима РЗС-а, у 2025. години производња малина износила је 82.577 тона и била је за 35 одсто мања од рекордне 2018. године када је произведено 127.010 тона, пише Макроекономија.орг.
У 21. веку производња малина у Србији била је мања у 2001, 2003, 2006, 2007, 2012. и 2013. години.
Смањеној извозној количини малина погодују повећане извозне цене, али веће цене малина на светском тржишту подстицајно утичу на произвођаче у другим земљама. Тако је Украјина нагло повећала производњу озбиљно угрозивши наше произвођаче, како количинама тако и ценама.
Посматрано по вредности извоза, Србија је до трећег тромесечја 2025. суверено била на првом месту, у претходних најмање 19 тромесечја. У трећем тромесечју 2025. Пољска је имала вредност извоза од 95 милиона евра, испред Србије са 92,9 милиона и Украјине на трећем месту са 62,3 милиона евра.
На светском тржишту дошло је и до наглог успона Кине која је доспела на четврто место са 34,8 милиона евра, потиснувши Чиле тек на пето место (30,9 милиона евра).
Посматрано по количини извоза, Србија је у трећем тромесечју пала на треће место, иза Украјине, јер је Пољска имала извоз 33.000 тона, Украјина 25.400, а Србија 19.000, испред Кине са 13.000 и Чилеа са 10.300 тона.
Извозницима из Србије, што не мора да има везе са произвођачима, погодовао је раст извозних цена малине са 3,54 евра по килограму у другом тромесечју 2025. на 4,88 евра у трећем тромесечју прошле године.
Међу највећим произвођачима Србија има убедљиво највећу цену, је је она код Пољске, у трећем кварталу 2025. године износила 2,87 евра, код Украјине 2,45, код Кине 2,67, а код Чилеа три евра.
Веће извозне цене од Србије, при битно мањим количинама имале су: Словенија (9,35), БиХ (5,26), Хрватска, (6,26) и Бугарска (5,97 евра по килограму).
Србија је у трећем тромесечју 2025. имала увоз 5.013 тона смрзнутих малина (и другог бобичастог воћа које у томе учествује занемарљиво мало), у томе 3.063 тоне из Пољске, 502 тоне из Украјине, 337 тона из Молдавије, 303 тоне из Белорусије, 217 из Босне и Херцеговине, 86 тона из Албаније.
Ово је рекордна тромесечна количина увоза у Србију до сада.
Један коментар
Пресек српске малине: висока цена, падајућа производња и растућа конкуренција
Иако је наша земља и даље међу водећим по вредности извоза и постиже највишу цену по килограму међу водећим произвођачима, али основни производни показатељи бележе забрињавајући пад.
Укупна производња малина у 2025. години износила је 82.577 тона, што је за 35% мање у односу на рекордну 2018. годину. Овај пад указује на дугорочне проблеме у сектору – од старења засада и нестабилних откупних услова до недостатка радне снаге и недовољних инвестиција.
У трећем тромесечју 2025. извозна цена достигла је 4,88 евра по килограму, знатно изнад цена у Пољској, Украјини, Кини и Чилеу. Међутим, ова ценовна премија све мање компензира пад количина, јер конкуренти, пре свега Украјина, брзо повећавају производњу и извоз, освајајући тржишни удео и ценом и обимом.
Промене на глобалном тржишту додатно су наглашене успоном Кине, која је у кратком периоду заузела четврто место по вредности извоза, потиснувши традиционалне произвођаче попут Чилеа. То показује да тржиште малина улази у фазу интензивне конкуренције, у којој квалитет више није једини одлучујући фактор.
Посебно забрињавајући податак представља рекордан увоз смрзнутих малина у Србију у трећем тромесечју 2025. године, који је премашио 5.000 тона. Највеће количине увезене су из Пољске и Украјине, што указује на то да домаћа производња више не може да задовољи потребе сопствене прерађивачке индустрије. У таквим условима раст извозних цена користи пре свега извозницима и трговцима, док се положај примарних произвођача додатно погоршава.
Српска малина и даље ужива снажан међународни имиџ квалитета, али без системске подршке и стабилне аграрне политике, дугорочних уговора, подстицаја за обнову засада и бољег положаја произвођача у ланцу вредности – та предност може брзо бити изгубљена.