Обрад Станојевић (српска ћирилица: Обрад Станојевић; 28. март 1934 – 23. новембар 2011[1]) је био професор емеритус и бивши декан Правног факултета Универзитета у Београду, Србија. Био је реномирани стручњак за римско право, упоредно право, грађанско право и међународно право, и много је писао из ових области.

Станојевић је био члан међународног саветодавног одбора Правног факултета Универзитета Лојола у Њу Орлеансу и повезан је са овим правним факултетом од 1990. године, када га је посетио као Фулбрајтов стипендиста. Такође је предавао на Правном колеџу Лојола као гостујући професор од 1994. до 1996. године, а предавао је и на Лојолиним летњим програмима у Мађарској, Мексику и Русији. Предавао је на водећим европским универзитетима. Заједно са професором Симом Аврамовићем био је организатор престижног београдског такмичења у беседништву. Поред тога, Станојевић је био једини представник из источне Европе међународне ревије Ревуе интернатионале дес дроитс де л’Антикуите – Брисел.

Након интересовања за науке и друштвене науке, Станојевић је 1953. уписао Правни факултет Универзитета у Београду, где је стекао звање доктора наука. дипломирао 1957. Након дипломирања, Станојевић је постао студент постдипломских студија на Катедри за класичну филологију (грчки и латински) Универзитета у Београду. Такође је провео неколико година студирајући у иностранству на Институту Университаире дес Етудес Еуропееннес (Торино, Италија 1960/61) и Институту за упоредно право Универзитета у Њујорку (1964/65). Станојевић је докторирао. дипломирао 1964. године са тезом: „Зајам и камата, историјска и упоредна студија”. До тада је течно говорио неколико страних језика: енглески, француски, италијански, руски (на свим тим језицима је држао предавања), уз пасивно знање латинског, шпанског и немачког.
Станојевић је највећи део своје каријере посветио предавању римског права и историје права на Правном факултету Универзитета у Београду, где је прво био ванредни, а касније редовни професор. Обављао је и функције продекана (1980–82) и декана (1991–92). Током своје професионалне каријере Станојевић је постао један од водећих светских научника у области римског права и држао је обимна предавања широм света. Такође је аутор бројних научних чланака и књига које су преведене на више језика. Повукао се са наставе на Правном факултету Универзитета у Београду 1998. године, али је остао активан у Клубу „Форум Романум”, као главни организатор годишњег студентског такмичења из реторике. Станојевић је наставио и обимну наставну активност као гостујући предавач на другим универзитетима у региону и свету.
Резиме универзитетске каријере
доцент права
ванредни професор права
редовни професор права
ванредни декан (1980–82) и декан (1991–1993) Правног факултета Универзитета у Београду
Председник Катедре за правну историју Правног факултета у Београду (више од десет година)
Оснивач и председник Клуба „Форум Романум“ Правног факултета
Председник и члан Националног савета за високо образовање
Председник Друштва Данте Алигијери (Међународна асоцијација за промоцију италијанског језика и културе)
Потпредседник Социета' дегли амици делл'Университа' пер страниери ди Перугиа.
Предавачка активност
На Правном факултету Универзитета у Београду: римско право, реторика, главни правни системи;
Правни факултет Универзитета у Крагујевцу, Србија Историја политичких и правних институција
Правни факултет Универзитета Лојола, Њу Орлеанс, САД: римско право, упоредно право, западне правне традиције, имовинско, породично право и међународно јавно право.
У Центру за европске студије (заједно са Универзитетом у Нансију, Француска): Историја Европе и европска идеја
на Летњим програмима Лојоле: Упоредно право, међународно право и Русија
Летњи програм Правног факултета Тулане (Њу Орлеанс) Земље у транзицији – пример Југославије.
Предавач на Универзитету у Лондону (1985), Единбургу (1985), Милану (1986), Пизи (1986, 1996), Бриселу (1989), Москви (1989).
Гостујући професор (Фулбрајтов програм) на Универзитету Лојола, Правни факултет у Њу Орлеансу (1990.)
Професор у Лојоли по уговору од 1993. до 1995. године
Сарадник директора (у два наврата) и професор на Летњој школи Лојоле у ​​Мексику (1992, 1995, 1998, 2005, 2006, 2007, 2008, 2009)
Професор на Лоиола летњим програмима у Москви и Будимпешти (1993, 1994, 1996, 2001)
На Летњој школи Правног факултета Тулане у Грчкој (1999)
На заједничком летњем програму Лојоле (Њу Орлеанс) и Тура (Њујорк) од 2000. до 2004.
Уважени гостујући професор Правног факултета Универзитета Лојола (март - април 2001.)
Енцицлопедиас
Енцицлопедиа деи пополи д’Еуропа, Фирензе, 1969 (прилози који се баве југословенском културном, политичком и правном историјом)
Енциклопедија приватног права, Београд, 1981
Један од седам главних уредника Српске енциклопедије Српске академије наука и Матице српске (обухвата: политичке науке, право, социологију, привреду, трговину и трговину – у припреми). Сада је један од 31 уредника који покрива право и политичке науке.
конгреси
Конгрес Ле Дроит пхараоникуе, Брисел, 1982
Да Рома а терза Рома, Рим, 1986, Москва, 1996 и Нови Сад, 2003
Више од десет конгреса Социете интернатионале де л’хистоире дес дроитс де л’Антикуите (Трст, Брисел (два пута), Амстердам (два пута), Перпињан, Падова, Њу Орлеанс, Мадрид, Ексетер, Намур, Кавала – Грчка). На већини оних са комуникацијом. Најмање шест, председник седнице. На последњој на којој је учествовао у Ексетеру, председник Сеанце де цлотуре. Ово Социете издаје чувени часопис Ревуе интернатионале де дроит де л’Антикуите у којем је Станојевић био члан Цомите сциентификуе (јединог из централне и источне Европе)
У три наврата, два пута са комуникацијом на седницама Аццадемиа Цостантиниана ди Перугиа.