Као професор у пензији а агроном по струи неколико савета би ти дао јер видим да желиш добро својој породии и заједници.
Првенствено баи фокус на квалитет, не на количину ,будућност није у што већој површини, већ у: стабилном и контролисаном приносу. Ко има добар квалитет, преживи и лошу цену.
Класично малинарство све теже опстаје. Будућност је у: пластеницима и заштићеном простору противградним мрежама, системима за штедњу воде (кап по кап, агротекстил)
Овај начин доноси сигурност.
Води рачуна недостатак радника је кључни проблем. Решење је: мање површине које можеш да обради породица
Удруживање произвођача: Појединац је слаб на тржишту. Будућност је у: задругама
заједничком наступу према откупљивачима заједничком бренду (нпр. „Арилјска малина“)
Тако се добија боља цена и сигурнији пласман. Провери задругу преко других корисника
Прерада као је кључ зарада: сок, пире, сушена малина, замрзнута малина премијум квалитета, директна продаја крајњем купцу. Ко прерађује – мање зависи од откупне цене
Струка мора да се посматра као животни посао, не као брза зарада: планирати резерве за лоше године, не улагати у непотребне машине, стално учити и пратити нове технологије
Без младих нема будућности струке. Потребно је: преносити знање унутар породице ВИДИМ Д то већ радиш. повезати праксу и струку (агрономи) користити дигиталне алате (праћење трошкова, тржишта)
Будућност малинарства није у импровизацији, већ у: знању + технологији + удруживању + стрпљењу.
Ко прихвати да је ово посао на 20–30 година, а не на једну сезону, тај ће опстати.