Газдинство у Шантаровцу (Виолета Живковић) заснива производњу јагоде на комбинацији тунелске и отворене производње, уз допунске делатности у виду повртарства и прераде (зимница, љута паприка). Систем је породичног типа и ослања се на дугогодишњу традицију, која је временом модернизована увођењем заштићене производње ради боље контроле услова гајења.
Одрживост производње је релативно добра због диверзификације прихода, али је и даље делимично ограничена зависношћу од временских услова у отвореној производњи. Главна уска грла су климатски ризици, осетљивост јагоде на болести и велика потреба за ручним радом, посебно у периоду бербе.
Кључни фактори успеха су породично искуство, континуитет у производњи, постепена модернизација кроз тунеле и способност комбиновања више делатности у оквиру газдинства. Ризици укључују временске осцилације, појаву болести и нестабилност тржишта и цена.
Преносивост модела је могућа на друга мала и средња газдинства, али уз услов постојања основног знања, радне снаге и минималних улагања у заштићену производњу (тунели).