КОЗЈИ РОГ ЛИ ЈЕ? НАЈЦРВЕНИЈЕ СЕЛО У СРБИЈИ
КОЗЈИ РОГ ЛИ ЈЕ? НАЈЦРВЕНИЈЕ СЕЛО У СРБИЈИ – Доња Локошница већ деценијама носи надимак најцрвенијег села у Србији. Разлог је аутохтона паприка „Козји рог“, сорта која се, према искуству произвођача, управо на овом подручју одликује посебним укусом, мирисом и квалитетом. Производња се преноси генерацијама, а семе се чува на сопственим газдинствима.
Производни циклус почиње почетком марта сетвом расада. Расађивање следи почетком маја, након чега долазе наводњавање, окопавање и редовна прихрана. Стручњаци наглашавају значај здравог расада, примене бора у фази цветања и правилне употребе фосфорних ђубрива када анализа земљишта покаже потребу. Сорта је мање захтевна од многих хибрида, али су бактериозе највећа опасност у неповољним временским условима.
Берба почиње почетком септембра. Традиционално се паприке нижу и каче на фасаде кућа где се природно суше. Управо та слика црвених низова постала је заштитни знак села. За један килограм суве паприке потребно је осам до десет килограма свеже, а годишња производња достиже између 60 и 80 тона сувог производа.
Последњих година произвођачи су се организовали у пољопривредну задругу. Циљ је био заједнички наступ, конкурисање за подстицаје и унапређење производње. Највећа инвестиција је набавка сушаре, која је време сушења скратила са два до три месеца на свега 48 сати, уз очување квалитета и без губитака производа.
Иако модернизација доноси већу ефикасност, произвођачи истичу да не желе да напусте традиционални начин сушења. Управо спој вековног искуства, локалне сорте и савремене организације производње представља основу по којој је Доња Локошница препознатљива широм Србије и због које потражња за паприком „Козји рог“ из године у годину наставља да расте.
Стручна размена
СТРУЧНА ОЦЕНА
Производња аутохтоне паприке „Козји рог“ заснива се на јединственој локалној адаптацији сорте, очувању сопственог семена и дугој производној традицији. Одрживост модела повећавају висока препознатљивост производа, организовање произвођача кроз задругу и стална тржишна потражња. Главна уска грла су бактериозе у годинама са честим падавинама и температурним осцилацијама, проблеми оплодње при температурама око 40 °C, као и велики обим ручног рада током бербе и низања. Најважнији фактори успеха су локално прилагођена сорта, производња здравог расада и задружна организација која омогућава модернизацију сушења и бржи излазак на тржиште. Увођењем сушаре време припреме производа смањено је са два до три месеца на 48 сати без губитака квалитета. Тржишни ризици односе се на климатске екстреме и немогућност да производња испрати растућу потражњу. Модел је преносив само делимично, јер транскрипт указује да специфичан квалитет и арома ове сорте настају искључиво на локалитету Доње Локошнице, док су организација произвођача, сопствено семе, саветодавна подршка и модернизација сушења применљиви и у другим производњама.