Принципал енгинеер, краљ седам програмских језика, заштитник продуцтион кода, бог-отац софтwаре деплоyмента… који не успе да реши једноставан задатак? Немогуће.
Шта је највећа вероватноћа кад чујете да је неко сениор девелопер? Да он то није. Овај груб и паушалан закључак можда звучи надобудно, али није далеко од истине. Постојали су лажни цареви, лажни грофови, лажни доктори наука, па што не лажних сениор девелопера. Титуле су храна за его, а њега је често битније задовољити него желудац.
Подела на јуниоре, медиоре и сениоре има за циљ да одреди дистинкцију између нивоа радног искуства и нивоа знања. Такође треба да поједностави и убрза процес запошљавања и да створи слику шта од ког запосленог може да се очекује. Оно што је реалност је да оваква подела у пракси чешће даје лажну слику него што пружа увид у право стање.
Када јуниор постаје медиор и где се налази та чаробна граница? Шта је неопходно да се једног дана постане сениор? И зашто неки људи никад неће бити сениори у правом смислу речи, ма колико милиона редова кода исписали? Који су прави критеријуми да би неко постао сениор девелопер и ко држи тапију на одређивање правила и додељивање титула? Јуниор је почетник, медиор има 2-3, а сениор 5+ година искуства.
Јуниор директно из школске клупе
Самозаваравање почиње када млади “програмер” замени неудобну студентску за ергономску радну столицу и добије звање јуниор девелопер. Чињеница је да ту нема никакве срамоте и да новопечени “јуниори” у почетку фирми доносе више штете, него користи. Касније након доста учења могу се произвести у оно што би јуниор требало да означава који уз надзор може успешно да извршава послове. Ти послови су прво једноставни а временом постају све сложенији и обимнији.
Шта је тај медиор?
Као да јуниор и сениор већ сами нису арбитрарно додељене титуле, ту се јавља и медиор да додатно допринесе конфузији. Рецимо да би то требало да буде онај који је био одличан шегрт, научио много тога и у крајњој мери се и специјализовао за неке од њих. Према неком неписаном правилу, медиор је програмер са 2-3 године искуства. Шта заправо значи 2-3 године искуства? Да ли је то 2-3 године куцања поприлично једноставних репетитивних кодова или рад на комплекснијим пројектима? Разлика је очигледно огромна и аутоматски дискредитује временску одредницу као главни фактор разлике између јуниора и медиора.
Може се рећи да је највећа разлика између медиора и јуниора та што ови први самосталнији, имају шире знање и технички су поткованији. Међутим, ту се јавља нови проблем. Медиор је често заваран напретком који остварује, чини му се да зна много више него што заправо зна. Ксније ће бити свестан онога што му недостаје да би прешао на виши ниво и постао сениор.
Транзиција или слепа улица
Прелазак са медиора на сениора је искорак који многи никада не направе, макар радили деценијама. У пракси никада нећете рећи за неког са 20 година кодерског искуства да је медиор, али таквих је заправо велики број.
Сениор је много више од девелоперског алманаха. То је читава додатна димензија за коју јуниори и велики број медиора често нису ни свесни да постоји.
Да је одређивање сениоритета прилично незахвалан посао слаже се и Александар Анђелковић сениор менаџер у Нутаниxу. Према његовом мишљењу, оно што врши сепарацију сениора од других инжењера је то што сениори имају развијену мултидимензионалну лествицу. Ту лествицу чине многе ствари које немају везе са програмерским послом.
“Постоји неколико категорија који чине ту лествицу и да би неко постао сениор у правом смислу речи потребно је да сви буду развијени – каже Александар. То су разне вештине као штп су комуникација, техничка визија, технички дизајн и неке друге. Један од задатака сениора и тај да надгледа и води рад млађих инжењера. Квалитетна и исправна комуникација са њима је битна и без те компоненте искуство и знање нису довољни. Према мом мишљењу то је један од главних разлога зашто људи никад не постану уистину сениори.”
“Такође, један од фактора који прави разлику између правих сениора и оних других је што недовољно знање тј. привид знања доводи до непотребне комплексности приликом рада. Неразумевање проблематике вуче са собом неоптимална решења која су често преобимна. На тај начин губи се превише времена и новца и по томе се лако препозна да ли је неко сениор или не. Проналажење једноставних решења је одлика правих сениора. Наравно, у неким случајевима као што је случај управо у Фраме-у, немогуће је да решења буду једноставна па и такву ситуацију сениор мора унапред да предвиди”, закључује Александар.
Како заправо постати сениор
У књизи Тхе Оутлиерс, канадски новинар Малколм Гледвел је промовисао правило 10 000 сати рада након којих особа од потпуног почетника постаје професионалац. Да ли је то онда одговор на питање да ли баш свако не само да може постати програмер него топ стручњак у овој области? Није баш тако једноставно. Радник на фабричкој линији може за радног века да проведе и 100 000 сати, али он ће своју вештину тек мало унапредити у односу на почетну – биће бржи. Спретнији ће аутоматизовати већи део свог рада, али никада неће научити да направи фабричку линију. Аналогно томе, онај ко куца репететивне кодове, постаће временом веома вешт и брз, али његово стварно знање ће бити тек нешто боље. Укратко, неће било каквих 10 000 сати начинити стручњака од почетника.
“У циљу стварног напредовања, у овом случају напретку од медиора ка сениору, неопходно је да се користи делиберате працтице”, каже Анђелковић. Овај појам заправо означава систематично и сврсисходно вежбање. Целокупан радни процес се растави на сегменте и вежба појединачно уз квалитетан и што краћи фидбек. “Веома је битно да је оно што се ради увек на граници сопствених могућности, да се чак осећа благо нелагодно. Напредак је могућ тек онда кад се изађе из зоне добро познатог. Останак у тој зони је главни разлог што неко заувек остане на медиорском нивоу”.
Сениори по службеној дужности
Компаније у којима постоји велика флуктуација запослених често су принуђене да своје медиоре производе у звање сениора зарад привида озбиљности и угледа компаније. То има за последицу да такви “сениори” буду у заблуди да то заиста јесу. Оно што је истина је да сениоритет у једној компанији уопште не означава исту титулу у некој другој.
“Постоје људи који блефирају да су сениори али и они који су себи створили слику у глави да јесу јер им је неко негде рекао да су сениори. Онда када дођу на разговор на посао у озбиљну фирму, све се лако разоткрије.” – сматра Анђелковић.
С њим се слаже и Милош Жикић, неко ко је прво у Фраме-у а потом и у Нутаниx-у обавио велики број интервјуа за посао.
“Невероватан је број људи који дођу на интервју за сениорску позицију, а не знају најосновније ствари,” каже Милош.
Он каже да би у идеалном свету сениорство било везано за године, али нажалост постоје људи који и после 15 година рада немају појма.
“Кад смо покренули Фраме, са 26 година знали смо више него неки људи са 50” каже Милош нимало претенциозно. Код сениорства је најбитнији приступ решавања проблему, а не године. То се мери односом према људима, приступом послу, хендловањем непознатих проблема који увек искрсну. Титуле су неважне и оне се лако проверавају на интервјуима. Да се ја питам (а не пита се. прим. аут.), не би било титула. Или си инжењер или не и то је то. На неки начин, велики новац доста утиче на ту причу око измишљања титула и готово да не постоји нека униформност. Ретке су фирме где можеш да знаш шта да очекујеш од неког кад чујеш његову титулу.
Сениора мора да интересује како ствари функционишу.” Такође, сматрам да је неопходно да сениор уме да развија друге људе и да у старту исправља њихове грешке и не само то, већ да што пре мења њихове лоше навике.
Далибор Алексов, стафф енгинеер (толико дуго сениор да су морали да му промене звање и охрабре га) у Нутаниxу има занимљиву опаску. Према његовом мишљењу сениор се увек плаши да је у праву док се јуниор нада да је у праву. Одавде није тешко закључити да страх искуснијег произлази из његове свести о томе колико је више начина да се нешто уради погрешно него исправно. Ипак, како он каже, године рада јесу битне да би се уопште стекла рутина, али да је став појединца оно што ће највише допринети да ли ће неко постати прави сениор или ће остати куцач кодова.
“Мислим да свако ко искрено жели да напредује у овом послу то може и да уради. Потребно је да постоји неко од кога ће да учи и да решава проблеме различитог спектра. Временом ће сасвим сигурно постати сениор и моћи да каже користићемо технологију А уместо Б и ту одлуку ће моћи да образложи и стане иза ње закључује Далибор.
Извор : NUTANIX – https://nutanix.rs/senior-developer-koji-to-nije/
