Приоизводња целера : Извор сантос
Приоизводња целера – Производња целера у Царској башти ове године организована је на два хектара, док се повртарска производња одвија на укупно 25 хектара. Газдинство је истовремено проширило производњу за пет хектара и увело три нове културе – целер, першун и паштрнак.
Сва производња одвија се по правилима интегрисане производње и биће сертификована кроз GlobalG.A.P. систем. То подразумева контролисану производњу и настојање да се употреба пестицида сведе на минимум. Производња је организована тако да се целер бере континуирано готово до краја године. За производњу расада потребно је око девет недеља, а део производње одвија се и у пластеницима како би берба почела раније.
Поред свежег пласмана, део целера прерађује се за производњу коктел супа. Корен се сече на делове и пакује у тацне, чиме се добија производ спреман за употребу. Највећи део производње пласира се на домаће тржиште, док мањи део иде у извоз.
Произвођачи истичу да интересовање потрошача за целер, першун и паштрнак стално расте. Ове културе препознају као поврће са значајним нутритивним вредностима и све већом потражњом.
Ипак, највећи проблем није производња већ економика. Трошкови семена, ђубрива и осталог репроматеријала значајно су порасли, док цене поврћа не прате тај раст. Због тога се производња започиње без сигурности колика ће бити продајна цена након бербе.
Упркос томе, газдинство наставља да развија производњу, ослањајући се на квалитет, контролисан процес производње и увођење нових култура које имају све већу потражњу на тржишту. Таква комбинација модерних стандарда и пажљивог планирања представља основу њиховог даљег развоја.
2 коментара
Ne znam kakvi su ostali, ali znam da je ovaj video najbolji. Nema potrebe da gledam ostale 🙂
СТРУЧНА ОЦЕНА
Производња је организована у систему интегрисане заштите и усклађена са GlobalG.A.P. стандардом, што омогућава контролисан квалитет и већу тржишну препознатљивост. Производни модел је заснован на ширењу асортимана и континуираној понуди током године захваљујући расадној производњи, пластеницима и постепеном вађењу целера. Кључни фактори успеха су примена стандарда GlobalG.A.P., добра организација производног циклуса и прилагођавање производње растућој потражњи за целером, першуном и паштрнаком. Главна уска грла нису технолошка већ економска. Репроматеријал, семе и ђубриво значајно су поскупели, док цене поврћа стагнирају или падају, па произвођач производњу започиње без познате продајне цене. Тржишни ризик представља несразмера између улазних трошкова и откупних цена. Модел је преносив на друга газдинства која располажу већим површинама, могу да организују континуирану производњу, примене интегрисану заштиту и испуне захтеве GlobalG.A.P. стандарда.