Фарма оваца расе РОМАНОВСКА и Иле ДЕ ФРАНЦЕ у селу Гибарац
Фарма оваца расе РОМАНОВСКА и Иле ДЕ ФРАНЦЕ у селу Гибарац – Романовска као основа, Ile de France као нови правац
Александар Трифуновић из Гибарца у овчарство је ушао 2013. године. После рада у Немачкој вратио се селу и наставио да развија фарму на којој данас има више од 300 оваца, са више од 100 плоткиња. Основу стада чини Романовска, док постепено формира и стадо расе Ile de France.
Романовску је изабрао пре свега због плодности. Његово искуство показује да раса захтева добру исхрану и услове држања. Код дела стада просек је достигао 2,32 јагњета по овци. Мушка јагњад са 100 дана достижу око 33 до 35 килограма, док су женска нешто лакша.
Посебну пажњу посвећује генетици. Стадо је засновано на чешкој генетици, а прошле године увезао је прва три овна директно из Чешке. Сам је учествовао у избору грла. Планира да настави селекцију и постепено проширује стадо Ile de France, са дугорочним циљем од око 100 плоткиња.
Пласман му до сада није представљао велики проблем. Прошле године сва јагњад која су била намењена продаји продата су пре 100 дана, а расплодна грла су такође нашла купце.
Највећи притисак представља цена хране. Кукуруз је са 1.400 порастао на 2.500–2.700 динара за 100 килограма, док је детелина поскупела са 130–150 на 350–400 динара. Субвенцију још чека, што показује и значај правовремене државне подршке за развој овчарства.
Стручна размена
Модел је заснован на селекцији, генетици и интензивној исхрани, уз стајски систем држања и делимично коришћење дворишта. Романовска је основа производње због плодности, док се паралелно формира стадо Ile de France. Производни резултати су 2,32 јагњета по овци, уз мушку јагњад од око 33–35 кг са 100 дана. Кључни фактори успеха су генетика, квалитетна исхрана и оштра селекција. Значајан резултат представљају и директни увози грла из Чешке и лично бирана генетика. Главно ограничење је раст цене хране: кукуруз је са 1.400 порастао на 2.500–2.700 дин/100 кг, а детелина са 130–150 на 350–400 динара. Додатно ограничење је споро исплаћивање субвенција, на које се произвођач не може поуздано ослонити. Тржиште расплодних овнова је повољно, док је сигурност пласмана јагњади мање извесна. Модел је преносив на газдинства која могу обезбедити квалитетну исхрану, селекцију и одговарајуће услове држања; резултати су директно повезани са генетиком и начином одгоја.