Фарма свиња у Сремској Митровици
Фарма свиња у Сремској Митровици – Миленко Перић из Сремске Митровице спојио је ветеринарску струку и породичну производњу свиња. Фарма је започета 1998. године по скандинавском моделу, са 50–60 крмача, око 1.000 прасади годишње и приближно 500 товљеника. Производња се одвија на 1.000 квадратних метара, уз испусте за крмаче, 24 бокса за прашење и 22 бокса за тов.
Посебност система је организација циклуса: крмаче бораве у испусту до 15 дана пред прашење, затим се прасе у боксу, прасад сисају шест недеља, а након одлучења крмаче поново иду у припуст.
Исхрана се заснива на сопственој рецептури. Део хране производи се на сопственом земљишту, а део набавља. Годишња потрошња достиже око 25 вагона, од чега 12–15 вагона кукуруза, 5–6 вагона јечма и тритикала и око три вагона сојине сачме.
Периодично се испитују нови додаци исхрани, а генетика се унапређује укрштањем различитих раса. Основу чини велики јоркшир, уз 70% мелеза.
Пласман се ослања на дугогодишње стратешке партнере и околне кланице. Главно ограничење остаје нестабилна цена свињског меса.
Стручна размена
СТРУЧНА ОЦЕНА
Модел је одржив кроз умерен капацитет од 50–60 крмача, породични рад, сопствену рецептуру исхране и дугогодишње партнере у пласману. Значајна предност је стручна ветеринарска основа произвођача, која омогућава контролу производње, праћење генетике и увођење нових технологија тек након провере резултата. Производња је организована по скандинавском моделу, уз испусте за крмаче, контролисано прашење и одвојене боксове за тов. Кључни фактори успеха су стручност, организација циклуса и стабилни партнери. Уска грла су нестабилна цена свињског меса и зависност од тржишних услова. Трошкови исхране су значајни: око 25 вагона хране годишње. Генетски програми и нови додаци исхрани представљају развојни правац, али се новине уводе тек након провере резултата. Модел је преносив на породична газдинства која имају ветеринарско знање, одговарајуће објекте, контролисану исхрану и обезбеђен пласман.