Фарма у Липничком Шору
Фарма у Липничком Шору под притиском високих трошкова
Слободан Горђевић из Липничког Шора у Мачви годинама се бави свињарством. На фарми тренутно има око 50 крмача за приплод и 300 прасади. Специјализован је за производњу приплодног материјала. Своја грла не тови, већ прасад продаје товљачима.
Фарма годишње испоручи између 800 и 1.200 грла. Производња је, међутим, под великим притиском. Цена хране је висока, док су цене прасади ниске. Због тога Горђевић настоји да прасад прода што раније, како би смањио трошкове исхране.
Посебну пажњу посвећује производњи хране. Сам прави смешу и не купује готову храну. Кукуруз суши и комбинује га са другим компонентама оброка. За прасад користи само квалитетан кукуруз, без плесни и буђи.
Проблем представља и увоз. Произвођач указује на ниске цене увозних свиња и њихов утицај на домаће тржиште. Истовремено, конкурисао је за државно земљиште, али није добио ниједан ар.
Горђевић каже да је у фарму током 15 година уложено много новца, времена и рада. Ипак, сматра да садашњи однос цена не обезбеђује довољну економску одрживост.
Његов став је да држава треба јасније да дефинише пољопривредну стратегију, потребне количине производње и услове под којима домаћи сточари могу да наставе производњу.
Стручна размена
СТРУЧНА ОЦЕНА
Фарма има производну основу, дугогодишње искуство и специјализацију за производњу приплодног материјала. Систем је организован тако да се прасад не тове, већ се испоручују товљачима. Значајна предност је сопствена производња хране и контрола њеног квалитета. Кукуруз се суши и користи у сопственим смешама, што произвођачу омогућава контролу оброка.
Главна уска грла су висока цена хране, ниска откупна цена прасади, конкуренција увоза и недостатак приступа државном земљишту. Произвођач наводи да цена пласмана не покрива основне трошкове производње. Додатно ограничење представљају трошкови и неуређености система праћења и обележавања животиња.
Кључни фактори су контрола исхране, дугогодишње искуство и специјализација за приплодни материјал. Одрживост је тренутно угрожена ценовним односом хране и прасади. За слична газдинства модел је применљив уз довољну производну базу, сопствену контролу исхране и сигурнији пласман. Посебно ограничење остаје зависност од тржишних цена и увоза.