Исплативост и гајење лековитог биља
Исплативост и гајење лековитог биља – Баваниште већ деценијама важи за један од најзначајнијих центара производње лековитог и зачинског биља у Србији. На око 500 хектара гаје се бели слез, камилица, нана, матичњак, ехинацеа, невен и друге културе. Производња се заснива на знању које се преноси генерацијама.
Зоран Томић истиче да у овом послу нема успеха без упорности и сталног учења. Произвођач мора да познаје биљке, технологију производње, механизацију и организацију рада. Управо зато удружење „Биље Баваниште“ велики значај придаје едукацији својих чланова и праћењу нових производних решења.
Већина произвођача примењује механичко одржавање засада, док се хемијска средства користе минимално. Органска производња је, према искуству произвођача, тешко изводљива због утицаја околних парцела. Производња траје готово целе године, јер се различите биљне врсте смењују од пролећа до касне јесени.
Посебна предност ове гране је сигуран пласман. Највећи број чланова удружења производи за познате купце, што смањује неизвесност продаје. Ипак, цене и даље зависе од односа понуде и потражње, а поједине биљне врсте повремено остају на лагеру када дође до пада тражње.
Произвођачи сматрају да би законска регулатива требало боље да препозна специфичности ове производње. Лековито биље захтева више ручног рада него класично ратарство, па очекују адекватнију подршку и другачији приступ аграрној политици.
Упркос бројним изазовима, интересовање младих за ову производњу расте. Добра зарада, сигуран пласман и могућност сталног усавршавања чине лековито и зачинско биље једном од перспективнијих специјализованих грана српске пољопривреде.
Стручна размена
СТРУЧНА ОЦЕНА
Производња лековитог и зачинског биља у Баваништу представља специјализован модел који се заснива на дугој традицији, високом нивоу знања и сигурном тржишту. Одрживост модела обезбеђују разноврстан производни програм, производња током већег дела године и унапред познати купци, што умањује ризик пласмана. Главна уска грла су велики удео ручног рада, потреба за сталном едукацијом, ограничена механизација за поједине културе и неповољна законска класификација која ову производњу сврстава у ратарство. Кључни фактори успеха су континуирано усавршавање произвођача, удруживање кроз струковно удружење и производња висококвалитетне сировине за познатог купца. Тржишни ризици зависе пре свега од односа понуде и потражње, као и могућег пада цена или застоја у откупу појединих биљних врста. Иако је производња профитабилнија од класичног ратарства, захтева велико знање, организацију и значајан ручни рад. Модел је преносив на друга газдинства која располажу одговарајућим површинама, спремна су за континуирано учење, прихватање савремене технологије и повезивање са организованим тржиштем.