Модерно свињарство
Породица Иванковић из Засавице, кроз трећу генерацију свињарства, модернизовала је породичну фарму до нивоа на којем више од 4.000 товљеника годишње може да опслужује готово један запослени. Комплетна фарма је компјутеризована, а сензори прате потребе животиња и управљају храњењем. Систем омогућава до 15 храњења дневно и прецизно дозирање компоненти.
Ипак, технологија сама не решава највећи проблем – тржиште. За нови турнус од 1.200 прасића потребно је око 18.000 евра за прасад и храну, док произвођач указује на недостатак дугорочних уговора и стабилне цене. Као решење види већи производни учинак, са више од 30 прасади по крмачи, уз примену скандинавског модела.
Према његовој рачуници, прасе од око 30 кг улази у тов са трошком од приближно 6.700–7.800 динара, а тов до 128–130 кг захтева око 250–260 кг хране. За одрживост производње, поред технологије, неопходни су стабилнији уговори, цена и јасна правила за цео ланац свињарства.
Стручна размена
СТРУЧНА ОЦЕНА
Модел је технолошки високо аутоматизован: компјутеризовано управљање, сензори и аутоматско храњење омогућавају да један запослени опслужује фарму капацитета преко 4.000 товљеника годишње. Економска одрживост је, међутим, директно ограничена нестабилним тржиштем. За планирани турнус од 1.200 прасића потребно је око 18.000 евра за прасад и храну. Главно уско грло су недостатак дугорочних уговора, нестабилна откупна цена и скупа прасад. Као кључ производне ефикасности наводи се преко 30 прасади по крмачи. Процењена производна цена прасета је око 6.700–7.800 дин., а моделом са 30–32 прасади и оптимизованим трошковима циљана зарада је око 4.000 дин./прасету. Тов до 128–130 кг захтева око 250–260 кг хране. Преносивост модела зависи од могућности увођења аутоматизације, високог производног учинка и стабилнијег тржишног оквира.