Плантажа шипурка Продановић Ваљево

Александар Продановић из Мрчића код Ваљева развио је специфичан производни модел заснован на плантажном узгоју шипурка и његовој преради. На 7 хектара закупљеног земљишта тренутно има 2 хектара шипурка, 2 хектара лешника и хектар шљиве, док преостале површине користи и за ратарске културе.

Засад шипурка подигнут је 2012. године са 3.000 садница две сорте – Полимеријана и Лакса. Сорте имају различито време бербе, са разликом од око 20 дана, што омогућава постепено убирање плода. Пуни род очекује се после четврте године, а произвођач рачуна на просечно око 4 kg по жбуну.

Посебност производње је релативно ниско захтевање биљке за наводњавањем, уз примену заштите, орезивања и фолијарне прихране. Пре садње коришћено је око 20 t/ha стајског ђубрива. Улагање у засад процењено је на 2.500–3.000 евра по хектару.

Произвођач је постепено укључио и прераду. Шипурак се користи за џемове и каше, део се складишти у хладњачи, а планирано је и сушење за чај. Очекује се око 1.500 тегли шипурка и око 1.500 тегли каше у наредном производном циклусу.

Његов циљ је да повећа површине, прерадне капацитете и продају ван ваљевског подручја. Истовремено, са другим произвођачима из Србије разматра удруживање и изградњу заједничког прерадног капацитета.

Files, images, and data analysis are unavailable until usage resets at 6:33 PM. Continue chatting with text only, or upgrade for more access.Try Plus free

Поделите овај пост

Стручна размена

  1. СТРУЧНА ОЦЕНА

    Модел је заснован на специјализованом плантажном узгоју шипурка и постепеном преласку са продаје свежег плода на прерађене производе. Економска логика је потврђена ценом свежег шипурка од 70 дин/kg у односу на шљиву од око 15 дин/kg, уз постојећу тражњу прерађивача. Кључна предност је избор две сорте са различитим временом бербе, што распоређује рад и пласман. Значајан фактор је и релативно умерено улагање од око 2.500–3.000 €/ha, уз могућност производње на закупљеном земљишту и коришћења услужне механизације. Уско грло је ограничен сопствени прерадни капацитет и зависност од закупа земље и услужне механизације. Додатно ограничење представља мала база произвођача и потреба за организованим заједничким наступом. Прелазак на џемове, каше и сушени производ повећава потенцијал додате вредности. Модел је преносив на газдинства која имају погодне парцеле, обезбеђену бербу, знање о резидби и заштити и канал за прераду и пласман.

Поделите искуства, запажања и предлоге за унапређење

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

5323926

Донација

Уплате можете извршити на рачун удружења са сврхом уплате донација за пројекат.

Прималац: Центар за размену знања у земљи и иностранству, Димитрија Туцовића 54 Београд
Сврха уплате: Донација за пројекат…
Жиро рачун: 205-0000000260197-56