Могу вам дати неколико предлогакао агроном- Не ослањај те се искључиво на откупну цену. Са откупном ценом од 38–46 евроценти и трошковима производње који иду и до 45 центи по литру, домаћинство је објективно на ивици рентабилности. Зато је кључно:
да размотрити делимичну прераду млека (сир, кајмак, јогурт) макар у мањем обиму,
усмерити део производње ка директној продаји (локално тржиште, стални купци, ресторани).
Чак и мала количина прерађеног млека може знатно поправити укупни приход.
2. Удруживање са другим произвођачима (кључно) Појединачни фармер нема преговарачку снагу. Удруживање у: кооперативу, локалну мини-млекару, заједнички бренд што вам омогућава:
бољу цену откупа, сигуранији пласман, мање трошкове по литру.
Искуства из других земаља (прерада, задружне млекаре и сл) показују да су управо мали произвођачи удружени онемогућили уцене великих већ системе сарадње и разумевања.
3. Строга контрола трошкова производње. У тренутним условима, сваки цент је важан:
оптимизовати исхрану (више сопствене сточне хране, мање куповне),
радити на повећању продуктивности по крави, а не броја грла,
размотрити смањење стада ако део крава има ниску млечност.
Мање, али ефикасније стадо често доноси бољи резултат.
4. Активно инсистирати на редовној исплати субвенција,премијама, тренутно одлучују да ли ће фарма преживети. водити уредну документацију, удружено (преко удружења) вршити притисак на институције за редовну исплату, пратити све конкурсе и мере подршке институција и пјединих удружења ( механизација, објекти и др. ).
5. Размишљати дугорочно, не само „преживети годину“
Ако се све сведе на чекање боље цене откупа или државне мере – ризик је велики.
Стратешки циљ треба да буде: мања зависност од млекара, већа контрола над сопственим производом, јасна одлука: или модернизација и удруживање, или постепено гашење.
Ово звучи можда тешко, али је реално стање на тржишту.
Није проблем у знању, ни у раду, ни у квалитету млека.
Проблем је што појединачан произвођач више не може сам да опстане у оваквом систему. Излаз постоји, али иде преко удруживања, прераде и веће контроле над тржиштем, а не преко чекања да се цена откупа сама „поправи“.