У овом прилогу је вредно нагласити што Срђан није кренуо линијом лакшег профита, већ путем органске производње, очувања аутохтоних раса и отворености према волонтерима. Домаћинство не делује као, прича за камеру, већ као жива заједница у којој се ради, греши, трпи штета а ипак иде даље. У времену када села одумиру, овакав пример враћа веру да село може имати будућност ако се споје знање, стрпљење и љубав према земљи.
Одлично што сте се определили на аутохтоне расе – моравку јер то је изузетно важан за биодиверзитет и отпорност система. Органска производња и минимална употреба хемије смањују дугорочно деградацију земљишта. Ротација култура, компостирање и екстензивни засади показују разумевање агро – екологије.
Начин укључивања волонтера који доноси радну снагу, али и културну размену то издвајамо и похваљујемо јер се у наш пројекат који развијамо од 2018 године.
Обратите пажњу на следеће тачке:
Велика зависност од временских услова (мраз, суша) указује на потребу јачих система заштите (противмразне мере, избор касноцветајућих сорти).
Органска производња без диверсификације пласмана може бити финансијски ризична.
Волонтери није дугорочно одрживо решење.
Водни ресурси су критична тачка и захтевају системско планирање.
И за крај два питања за размишљање : 1. Да ли размишљаш о преради (сир, сухомеснато, џемови) као главном извору сигурнијег прихода? 2.Како видиш будућност села ако се ослања само на ентузијазам појединаца, а не на системску подршку државе?