Почетна » Сремски Карловци » Узгој дивљег шипурка на Фрушкој гори
Уплате можете извршити на рачун удружења са сврхом уплате донација за пројекат.
Прималац: Центар за размену знања у земљи и иностранству, Димитрија Туцовића 54 Београд
Сврха уплате: Донација за пројекат…
Жиро рачун: 205-0000000260197-56
2 коментара
Овај прилог се лепо уклапа у целу причу самог концепта овог пројекта и показује како се знање, искуство и храброст могу спојити и направити заокрет у животу и претворити у одржив и иновативан пољопривредни модел. Прича Владимира Милетића показује да повратак природи не значи корак уназад, већ корак унапред.
Посебну вредност даје приступ дивљем шипурку као аутохтоној сировини, уз коришћење савремених технологија попут лиофилизације, које чувају нутритивни квалитет и подижу производ на виши ниво. Овде није реч само о преради, већ о разумевању биодиверзитета и целовитог коришћења плода, укључујући и коштицу, што је код нас у воћарству и даље реткост.
Важно је и то што се наглашава регенеративна и биодинамичка пољопривреда – као модел који не исцрпљује земљу, већ је обнавља. Овакви примери показују да одржива пољопривреда није идеологија, већ практично решење за мале произвођаче који желе додатну вредност, а не масовну производњу.
Ово није само прича о шипурку, већ о томе како Србија има огроман потенцијал у дивљим и аутохтоним врстама – ако им се приђе са знањем, стрпљењем и поштовањем према природи.
СТРУЧНА ОЦЕНА
Производни модел се заснива на интеграцији сакупљања/узгоја дивљег шипурка, иновативне прераде и продаје производа са већом додатом вредношћу. Одрживост модела подржавају природни ресурси Фрушке горе, регенеративне праксе и коришћење технологије лиофилизације која чува нутритивне компоненте.
Главна уска грла су ограничен обим сировине, захтевност организације бербе и потреба за специјализованом опремом за прераду. Кључни фактори успеха су познавање технологије, иновативна обрада целог плода и контрола квалитета сировине.
Тржишни ризици су везани за препознатљивост производа, проширење продаје и стабилно снабдевање сировином. Примена модела код других произвођача захтева одговарајуће природне услове, знање о одрживој производњи и приступ опреми за прераду. Ограничење представља организациона сложеност малих породичних система при ширењу обима производње.