Узгој воћа и поврћа у селу Миоковци
Узгој воћа и поврћа у селу Миоковци – У селу Миоковци код Чачка, Јанко Лужанин наставља породичну традицију производње воћа, али се данас ослања и на повртарство како би очувао економску одрживост газдинства. Воћарство је основна делатност, док повртарска производња представља допунски извор прихода у годинама када временске прилике или тржиште умање зараду од воћа.
На газдинству се гаје вишња, кајсија, јабука, крушка, нектарина и шљива, а у повртарској производњи најзначајније културе су кромпир и купус. Поврће се производи на отвореном уз систем за наводњавање који користи воду из оближње реке. Та предност омогућила је проширење производње и боље коришћење расположивих ресурса.
Засад вишње налази се у седмој години вегетације. Просечан принос достиже око 11 тона по хектару, а калибар плодова задовољава захтеве руског тржишта. Комплетан род предаје се локалној хладњачи која организује даљи извоз.
Ипак, економски резултат није пратио добар род. Откупна цена вишње је значајно опала непосредно пред бербу, док су цене минералних ђубрива, средстава за заштиту биља и горива нагло порасле. Због тога је профитабилност производње знатно смањена.
Газдинство се ослања на породични рад и сезонске бераче. Захваљујући доброј организацији, берба се успешно реализује сваке године, иако је обезбеђивање радне снаге све захтевније.
Јанко сматра да пољопривредницима нису најпотребније нове субвенције, већ стабилније и реалније откупне цене. По његовом искуству, управо сигурно тржиште представља најважнији предуслов да млади остану на селу и наставе производњу. Диверзификација воћарства и повртарства, уз наводњавање и породичну организацију рада, показује се као најважнији ослонац одрживости овог газдинства.
Стручна размена
СТРУЧНА ОЦЕНА
Газдинство је засновано на диверзификованом производном моделу који комбинује воћарство и повртарство, чиме се смањује ризик од потпуног губитка прихода у годинама са мразом или падом цена воћа. Наводњавање из оближње реке представља важан производни ресурс и омогућава стабилнију производњу поврћа. Засад вишње је у седмој години и још није достигао пуну родност, а принос од око 11 t/ha указује на добар производни потенцијал. Главна уска грла су нестабилне и ниске откупне цене, велики раст цена ђубрива, хемије и горива, као и неизвесност тржишта. Кључни фактори успеха су диверзификација производње, расположиво наводњавање и породична организација рада са дугом традицијом. Пласман преко локалне хладњаче обезбеђује сигуран откуп, али производња остаје зависна од извозног тржишта и ценовних кретања. Модел је преносив на газдинства која располажу водним ресурсом, могу комбиновати више култура и имају довољно породичне радне снаге за интензивну сезонску производњу.