Овај прилог се лепо уклапа у целу причу самог концепта овог пројекта и показује како се знање, искуство и храброст могу спојити и направити заокрет у животу и претворити у одржив и иновативан пољопривредни модел. Прича Владимира Милетића показује да повратак природи не значи корак уназад, већ корак унапред.
Посебну вредност даје приступ дивљем шипурку као аутохтоној сировини, уз коришћење савремених технологија попут лиофилизације, које чувају нутритивни квалитет и подижу производ на виши ниво. Овде није реч само о преради, већ о разумевању биодиверзитета и целовитог коришћења плода, укључујући и коштицу, што је код нас у воћарству и даље реткост.
Важно је и то што се наглашава регенеративна и биодинамичка пољопривреда – као модел који не исцрпљује земљу, већ је обнавља. Овакви примери показују да одржива пољопривреда није идеологија, већ практично решење за мале произвођаче који желе додатну вредност, а не масовну производњу.
Ово није само прича о шипурку, већ о томе како Србија има огроман потенцијал у дивљим и аутохтоним врстама – ако им се приђе са знањем, стрпљењем и поштовањем према природи.