Да се ништа не препушта случају и да прерађен плод доноси знатно већу зараду од оног продатог у свежем стању, сведочи и Ката Илић из Лопатња. Већ десетак година успешно се бави прерадом воћа у сокове, слатка, ликере и друге производе, у чему јој помажу супруг и свекрва.

Да се ништа не препушта случају и да прерађен плод доноси знатно већу зараду од оног продатог у свежем стању, сведочи и Ката Илић из Лопатња. Већ десетак година успешно се бави прерадом воћа у сокове, слатка, ликере и друге производе, у чему јој помажу супруг и свекрва.

Да интересовања има сведочи и податак да од првог воћа које стигне за брање па током године прода неколико стотина тегли ових слатких производа. Доста муштерија, које је стицала годинама, има каже у Ваљеву и околини, али и Београду. Појави се на неколико овдашњих сајмова, што је наводи сасвим довољно.

”Када сам почела било је ту мало и страха, како ће све ићи и да ли ће се производи допасти купцима. Међутим, временом се стекне поуздање, људи те похвале, што даје вољу за даљи рад. Ја сам задовољна, не очекујем превише, јер је ово додатни посао поред свега другог на имању.

У почетку је била доста мања количина прерађеног воћа и много сам више експериментисала, али се временом види шта се више тражи. Поједине производе, који не могу дуго да стоје, сам избацила из производње, док сам код појединих повећавала количину. Више се базирам на разне врсте ликера, слатко од шумских јагода којих је на почетку било 50 тегли а сада произведем 500 тегли годишње, или пекмез без шећера”, прича Ката Илић.

Извор Агромедиа